Brutalnom intervencijom policije i žandarmerije protiv građana sinoć u Novom Sadu, režim je nastavio nepodnošljivo ponižavanje ovog grada, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i direktor policije Dragan Vasiljević definitivno su postali Vučićevi egzekutori.
Prisustvo žandarmerije u punoj borbenoj opremi i kordoni specijalnih jedinica u ulicama u okolini kampusa Novosadskog univerziteta potvrdili su sumnje da se režim pripremao da na bilo koji način izazove sukob sa građanima, studentima i srednjoškolcima koji su mirno, tokom trajanja protesta, odavali počast žrtvama pada nadstrešnice i obeležili deset meseci od tog tragičnog događaja.
Svima u Srbiji je jasno da naredbu nije mogao da izda niko drugi osim samog Vučića, a da su Dačić i Vasiljević pristali da zloupotrebe snage reda za militarizaciju javnog prostora i narušavanje autonomije univerziteta kakvu nismo videli ni u najgorim vremenima Miloševićevog režima, jer napad policije na ljude koji mirno protestuju, što im garantuje i Ustav Srbije, ali i povelje UN i EU, nije održavanje reda – to je državni teror protiv građana.
Očigledno je da je Vučića veoma zaboleo veliki broj ljudi na ulicama Beograda, Novog Sada, Kragujevca i drugih gradova u Srbiji, koji su se odazvali na poziv srednjoškolaca da obeleže 10 meseci od tragedije, za koju do sada niko nije odgovarao. Pokazao je još jednom da mu nijedna žrtva ne znači ništa, pa je i zbog neuspelog pokušaja da okupi plaćene pristalice odlučio da se brutalnom silom, pendrecima i biber sprejom vrati na jedini „dijalog“ koji razume – jezik sile i zastrašivanja, verujući da će mu to povratiti izgubljenu podršku biračkog tela SNS. Ovaj napad ima jasne poruke – kritika vlasti više se neće tolerisati, ali i onu da će utvrđivanje odgovornosti i primerene sankcije uslediti odmah po smeni režima.
