У протеклих неколико дана политички мотивисана борба против корупције добија на убрзању, јер Оскар зна да народ воли хапшења, поготово оних који су оштетили државу да би напунили своје џепове. Оскар никада није спреман да донира своју крв, али мора нечију због антикорупцијског спектакла и показивања европским партнерима да је спреман да се обрачуна са корупцијом.
Као идеални кандидати за показивање резултата правне државе јављају се ситне страначке рибе, које не спадају у групу лојалиста, попут Јовичића, Грчића и Папића. Посебна пажња усмерена је на одбеглог контроверзног бизнисмена Врбашког. Могуће је да је Папић и Врбашки имају улогу коју је Мишковић имао 2012. године.
Идеалан Вучићев антикорупцијски сценарио је да скрене пажњу јавности са студентских протеста и да се истовремено обрачуна са нелојалним страначким кадровима. Хапшења због корупције су параван за борбу страначких петлова и за унутарстраначка трвења која су све већа. Слободе се лишавају лица нижег политичког и партијског ранга, док високи функционери остају заштићени као бели медведи. Нема стварне борбе против корупције док се из притвора пушта Горан Весић, док се не провери порекло имовине партијских новобогаташа и док се само привремено одузима имовина стечена корупцијом. У протеклих неколико дана ухапшена су лица којима се на терет стављају коруптивна кривична дела против привреде и против службене дужности. Занимљиво је да у „беспоштедној“ антикорупцијској арени нема осумњичених за кривична дела против изборних права, иако постоји много доказа о кривичним делима давања и примања мита у вези са гласањем. О резултатима борбе против корупције моћи ће да се говори кад СНС, као некада ХДЗ, буде осуђен због корупције и кад колоквијално речено, „падне крупна политичка риба“. До тада, сва хапшења су само карикатура и симулирање правне државе, као и лични обрачун са саборцима који су се осилили и изгубили стпљење да слушају Оскара.
