U proteklih nekoliko dana politički motivisana borba protiv korupcije dobija na ubrzanju, jer Oskar zna da narod voli hapšenja, pogotovo onih koji su oštetili državu da bi napunili svoje džepove. Oskar nikada nije spreman da donira svoju krv, ali mora nečiju zbog antikorupcijskog spektakla i pokazivanja evropskim partnerima da je spreman da se obračuna sa korupcijom.
Kao idealni kandidati za pokazivanje rezultata pravne države javljaju se sitne stranačke ribe, koje ne spadaju u grupu lojalista, poput Jovičića, Grčića i Papića. Posebna pažnja usmerena je na odbeglog kontroverznog biznismena Vrbaškog. Moguće je da je Papić i Vrbaški imaju ulogu koju je Mišković imao 2012. godine.
Idealan Vučićev antikorupcijski scenario je da skrene pažnju javnosti sa studentskih protesta i da se istovremeno obračuna sa nelojalnim stranačkim kadrovima. Hapšenja zbog korupcije su paravan za borbu stranačkih petlova i za unutarstranačka trvenja koja su sve veća. Slobode se lišavaju lica nižeg političkog i partijskog ranga, dok visoki funkcioneri ostaju zaštićeni kao beli medvedi. Nema stvarne borbe protiv korupcije dok se iz pritvora pušta Goran Vesić, dok se ne proveri poreklo imovine partijskih novobogataša i dok se samo privremeno oduzima imovina stečena korupcijom. U proteklih nekoliko dana uhapšena su lica kojima se na teret stavljaju koruptivna krivična dela protiv privrede i protiv službene dužnosti. Zanimljivo je da u „bespoštednoj“ antikorupcijskoj areni nema osumnjičenih za krivična dela protiv izbornih prava, iako postoji mnogo dokaza o krivičnim delima davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem. O rezultatima borbe protiv korupcije moći će da se govori kad SNS, kao nekada HDZ, bude osuđen zbog korupcije i kad kolokvijalno rečeno, „padne krupna politička riba“. Do tada, sva hapšenja su samo karikatura i simuliranje pravne države, kao i lični obračun sa saborcima koji su se osilili i izgubili stpljenje da slušaju Oskara.
