Од „Дачић, премијер“ до „СПС треба да нађе новог лидера“, ово је било турбулентних 24 сата за Социјалистичку партију Србије.
Године 2012. СПС била је пресудан коалициони партнер и за демократе, и за напредњаке, па је Дачић могао да самоуверено каже како се „у Србији не зна ко ће бити председник, али се добро зна ко ће бити премијер“.
Први пут од тада ова странка остварила је резултат мањи од 10 одсто на парламентарним изборима, тачније око 6,5 одсто – други најмањи у својој историји.
И сам је Дачић признао синоћ да није задовољан резултатима.
„Овај резултат је, што се нас тиче, незадовољавајући и разговараћу са колегама из СПС шта је најбоље за странку у наредном периоду. Моје лично мишљење је да је потребно наћи новог лидера СПС. Разговараћу и са Александром Вучићем, председником Републике, не желим да тиме нанесем било какву штету националном и државнм интересу“, рекао је, истакавши да су они спремни да наставе сарадњу са СНС-ом.
Но, да ли су СНС-у они потребни?
Програмски директор Цесида Бојан Клачар каже за Н1 да СПС после дужег времена се налази у ситуацији у којој мора да изврши одређене реформе и/или персонална решења.
„Ово је можда највећи изазов за ову странку још од 2000. године. СПС је направио лошији резултат из три разлога. Прво, бирачи који су у априлу прошле године отишли од СНС ка СПС су се сада вратили напредњацима. Друго, адут на основу кога су социјалисти направили добар резултат прошле године ове године није био на политичкој агенди, а то је рат у Украјини и однос Србије и Русије. Треће, СПС је имао лимитиран маневарски простор за вођење кампање јер се налази у коалицији с великом странком с којом дели бираче и у којој не може да се позиционира науштрб политике коју води СНС“, оцењује Клачар.
После ових избора, додаје он, преговарачка позиција СПС је лошија и једини адут који им иде у прилог јесте што имају шест одборника у граду Београду и без њих није могуће имати већину.
Ивица Дачић изабран је за председника Социјалистичке партије Србије 2006. године, пише Истиномер.
На парламентарним изборима наредне године СПС је освојила 5,74 одсто, што је најниже у историји странке.
Међутим, корак по корак тај резултат се мењао.
Године 2008. поново је била у влади са 7,75 одсто, а онда је постала „тас који ће превагнути“ на поменутим изборима 2012. године, након којих је ипак одлучено да својих 15,18 одсто поверења гласача придружи Српској напредној странци.
На наредним парламентарним изборима њихова подршка је варирала, али се није спуштала испод 10 одсто: 2014. године имали су 13,94, потом 2016. године 11,28 одсто. Подршка је опала 2020. године, али СПС је остала у Влади са 10,78 процената, док им је лане 11,79 одсто гласова осигурали место у скупштини.
FoNet/Milica Vučković
Д. С., Б. Ц. Н1
