Od „Dačić, premijer“ do „SPS treba da nađe novog lidera“, ovo je bilo turbulentnih 24 sata za Socijalističku partiju Srbije.
Godine 2012. SPS bila je presudan koalicioni partner i za demokrate, i za naprednjake, pa je Dačić mogao da samouvereno kaže kako se „u Srbiji ne zna ko će biti predsednik, ali se dobro zna ko će biti premijer“.
Prvi put od tada ova stranka ostvarila je rezultat manji od 10 odsto na parlamentarnim izborima, tačnije oko 6,5 odsto – drugi najmanji u svojoj istoriji.
I sam je Dačić priznao sinoć da nije zadovoljan rezultatima.
„Ovaj rezultat je, što se nas tiče, nezadovoljavajući i razgovaraću sa kolegama iz SPS šta je najbolje za stranku u narednom periodu. Moje lično mišljenje je da je potrebno naći novog lidera SPS. Razgovaraću i sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Republike, ne želim da time nanesem bilo kakvu štetu nacionalnom i državnm interesu“, rekao je, istakavši da su oni spremni da nastave saradnju sa SNS-om.
No, da li su SNS-u oni potrebni?
Programski direktor Cesida Bojan Klačar kaže za N1 da SPS posle dužeg vremena se nalazi u situaciji u kojoj mora da izvrši određene reforme i/ili personalna rešenja.
„Ovo je možda najveći izazov za ovu stranku još od 2000. godine. SPS je napravio lošiji rezultat iz tri razloga. Prvo, birači koji su u aprilu prošle godine otišli od SNS ka SPS su se sada vratili naprednjacima. Drugo, adut na osnovu koga su socijalisti napravili dobar rezultat prošle godine ove godine nije bio na političkoj agendi, a to je rat u Ukrajini i odnos Srbije i Rusije. Treće, SPS je imao limitiran manevarski prostor za vođenje kampanje jer se nalazi u koaliciji s velikom strankom s kojom deli birače i u kojoj ne može da se pozicionira nauštrb politike koju vodi SNS“, ocenjuje Klačar.
Posle ovih izbora, dodaje on, pregovaračka pozicija SPS je lošija i jedini adut koji im ide u prilog jeste što imaju šest odbornika u gradu Beogradu i bez njih nije moguće imati većinu.
Ivica Dačić izabran je za predsednika Socijalističke partije Srbije 2006. godine, piše Istinomer.
Na parlamentarnim izborima naredne godine SPS je osvojila 5,74 odsto, što je najniže u istoriji stranke.
Međutim, korak po korak taj rezultat se menjao.
Godine 2008. ponovo je bila u vladi sa 7,75 odsto, a onda je postala „tas koji će prevagnuti“ na pomenutim izborima 2012. godine, nakon kojih je ipak odlučeno da svojih 15,18 odsto poverenja glasača pridruži Srpskoj naprednoj stranci.
Na narednim parlamentarnim izborima njihova podrška je varirala, ali se nije spuštala ispod 10 odsto: 2014. godine imali su 13,94, potom 2016. godine 11,28 odsto. Podrška je opala 2020. godine, ali SPS je ostala u Vladi sa 10,78 procenata, dok im je lane 11,79 odsto glasova osigurali mesto u skupštini.
FoNet/Milica Vučković
D. S., B. C. N1
