Nije predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče pred režimskim medijima, koje je poveo kao pratnju u Brisel, gde je učestvovao na Samitu o proširenju EU, bio rumen u licu bez razloga. Stižu kritike iz Evropske unije sa svih strana, a „udarci“ se nižu jedan za drugim. Nakon nikad oštrije Rezolucije Evropskog parlamenta, Vlada Švedske odlučila je da „prilagodi podršku“ Srbiji, odnosno, da obustavi delove podrške državnim organima, a više je usmeri ka jačanju civilnog društva. Gotovo odmah stigao je i izveštaj Evropske komisije sa nikad gorom ocenom. Svi ovi potezi Evropske unije snažan su udarac za režim Aleksandra Vučića, a na pitanje da li će i druge države članice krenuti stopama Švedske, te sankcionisati Srbiju zbog „pogrešnog puta“, Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, za Novu objašnjava da to neće biti izolovan potez, već poruka da bi i druge države članice EU mogle slediti isti primer ukoliko stanje u Srbiji nastavi da se pogoršava.
Dešavanja u Srbiji definitivno su pokazala da režim Aleksandra Vučića nije posvećen reformama, što je istakla i švedska vlada. Zbog očigledne rastuće korupcije, nepoštovanja principa vladavine prava, te gušenja slobodnih medija, Švedska je prva zemlja koja je odlučila da Srbiji uvede restriktivne mere.
Izveštaj Evropske komisije obelodanio je da EU posmatra Srbiju kao da je, maltene, odustala od evropskih integracija i sve ovo govori u prilog tezi da je Evropa sve manje popustljiva prema aktuelnoj vlasti i traži da se Srbija odluči: EU ili ne.
Švedska je uskratila „velikodušnost“, a postavlja se pitanje kako će se to odraziti na režim Aleksandra Vučića i da li će put švedske vlade slediti i druge države članice.
„I druge članice EU bi mogle slediti ovaj primer“
Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, za Novu ističe da odluka Vlade Švedske da obustavi deo pomoći institucijama u Srbiji zbog korupcije i urušavanja vladavine prava predstavlja ozbiljno upozorenje režimu u Beogradu.
„To je signal da je strpljenje evropskih partnera iscrpljeno“, kaže sagovornik Nove i dodaje da to nije i neće biti izolovan potez.
„Već poruka da bi i druge države članice EU mogle slediti isti primer ukoliko se stanje u Srbiji nastavi pogoršavati. Time se menja logika evropske pomoći: više nema automatskog finansiranja institucija koje ne pokazuju rezultate, već se podrška preusmerava ka civilnom društvu, manjim i lokalnim medijima i organizacijama koje zaista rade na reformama i informisanju građana“, kaže Štiplija.
Naglašava da za Aleksandra Vučića ova odluka ima jasne političke posledice.
„Ona pokazuje da model simuliranih reformi i kontrolisane demokratije više ne prolazi ni u tradicionalno partnerskim prestonicama i da će se svako naredno neispunjavanje obaveza plaćati konkretnom cenom, smanjenjem poverenja, gubitkom međunarodne podrške i otežanim pristupom evropskim fondovima. Ovo je, zapravo, poruka da se evropski put Srbije ne meri više rečima, već stvarnim reformama i poštovanjem pravila koja važe za sve“, zaključuje Todorović Štiplija.
Inače, Evropska komisija objavila je izveštaje o proširenju za sve države kandidate, a izveštaj o Srbiji najnepovoljniji je od početka pregovora o članstvu. Kako je navedeno u izveštaju, najveće primedbe odnose se na nazadovanje u oblasti demokratije, osnovnih prava i slobode medija.
Srbija je otvorila 22 od 35 poglavlja, a dva su privremeno zatvorena. Poslednji otvoreni klaster bio je Zelena agenda i održiva povezanost (klaster 4) još u decembru 2021, što znači da nema napretka u otvaranju novih poglavlj, konstatovala je Komisija, te istakla da je ritam reformi znatno usporen, posebno u osnovnim oblastima – vladavini prava, nezavisnosti pravosuđa, slobodi medija i korupciji.
Šta je Vučić poručio iz Brisela
Vučić je iz Brisela režimskim medjima nakon sastanka sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom rekao da „mala mogućnost da otvorimo klaster tri postoji u decembru“, a dotakao se i Izveštaja Evropske komisije.
„Daćemo sve od sebe da pokušamo to do kraja godine. Kažu, nazadovali smo samo oko slobode medija. Pitam se kako. Nikoga nismo ni uhapsili ni uništili. Nismo mi napadali protestante. Izveštaj je kao i uvek. Preporučuje se da se otvori Klaster 3. Vrata EU su nam otvorena, zavisi od naših odluka“, naveo je Vučić i dodao:
„Sutra da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji. Sutra. Bukvalno. Sutra da kažemo idemo u priznanje Kosova. Eto nas u Europskoj uniji“, kazao je on i naglasio „da on neće tako“.
„Uvedite to, uradite to za godinu dana“, rekao je on, između ostalog.
Foto:Ludovic MARIN / AFP / Profimedia
Milica Božinović NOva
