„Народна странка захтева да надлежни органи истраже ту спрегу и да одговарају сви који су на овај начин, а на штету грађана и јавних буџета, остварили противправну имовинску корист. Сиромашнима се ’гули кожа с леђа’ чим задоцне с плаћањем комуналија, које често не могу да плате јер су остали без посла или имају мале пензије“, рекао је Тодоровић.
„Захтевамо и да адвокатске коморе забране овакав рад адвоката и да све који су се бавили фиктивним пружањем правне помоћи санкционишу, као и Комора јавних извршитеља ревидира њихову тарифу тако да из ње искључи наплату трошкова за радње које јавни извршитељ није предузео“, додао је Тодоровић.
Тодоровић је истакао да је најважније законом забранити наплату новчаних потраживања јавном продајом непокретности која представља дужников једини дом.
Тодоровић је навео да је принудно исељење породице Лаловић у Београду изазвало згроженост и забринутост грађана због бруталности којом је спроведено, чиме је скренута пажња јавности на рад јавних извршитеља.
„Држава је извршитељима, као приватним предузетницима, поверила јавна овлашћења да уместо државе, а са силом којом само држава располаже, предузимају одређене радње јавне власти, на шта само држава има право“, прецизирао је Тодоровић.
Тодоровић је навео да поједини „адвокати дају своје адвокатске печате и факсимиле својим назови клијентима“, јавним комуналним предузећима, што је правилима адвокатске професије забрањено.
„У административним службама тих предузећа се затим састављају, умножавају и експедују опомене пред утужење и предлози за покретање поступка принудне наплате од грађана, на које се само ’лупају’ адвокатски печати и факсимили, што је такође забрањено правилима адвокатуре“, рекао је Тодоровић.
„Правну помоћ, коју заправо нису ни пружили, јер су само дали свој печат да се ’лупа’ на хиљаде поднесака које неко други пише, адвокати наплаћују од јавних комуналних предузећа, дакле из јавних буџета, а ти трошкови се преваљују на грађане, дужнике накнада за комуналне услуге јавних предузећа. Питање је да ли ти одабрани адвокати сву ’зараду’ задржавају за себе“, навео је Тодоровић.
Тодоровић је додао да потом „на сцену ступају јавни извршитељи“, који на све додају своје трошкове, међу којима су неки „потпуно бесмислени и апсурдни“, али су прописани њиховом тарифом.
„Јавним извршитељима су поверена јавна овлашћења, а то значи да они могу државном силом да од сиротиње наплате уз, често врло низак дуг за комуналне услуге јавних предузећа, овако увећане, енормне трошкове“, рекао је Тодоровић.
Тодоровић је истакао да не постоје законске препреке да се потраживања по основу комуналија не могу наплатити продајом некретнине у којој дужник живи.
„Дакле, дуг по основу изношења ђубрета, ако осиромашени грађанин не може да га плати, може да доведе до јавне продаје стана или куће који су му једини кров над главом, што се у неким случајевима и догодило“, рекао је Тодоровић.
Тодоровић је додао да „потом ступају на сцену купци некретнина“ на јавним продајама, где је почетна цена 70 одсто од процењене тржишне цене, а на другом надметању свега 50 одсто.
„Тако се деловањем ове спреге може остати и без крова над главом у бесцење“, закључио је Тодоровић.
