Србија треба да се ослободи утицаја Русије, који наноси штету њеном европском путу, успостављању демократије, отвореног друштва и спречава озбиљније суочавање са прошлошћу. Ово је поручено на трибини „Србија под ‘братском’ агресијом”, која је у организацији покрета Нови Оптимизам одржана у четвртак 15. јуна, у Новом Саду.
На трибини је указано да је очигледан утицај Русије у Србији. Истакнуто је да Београд још није јасно осудио агресију на Украјину и поред позива из ЕУ да се јасно постави према том рату и уведе санкције званичној Москви. Упозорено је да су домаћи медији под јаким утицајем руског наратива, док већина новинара равнодушно и површно извештава о страдањима цивила. Узрок се тражи у неодустајању од циљева из деведесетих година и очекивањима да ће Русија помоћи у вези са питањем Косова.
На почетку скупа присутнима су се обратили представници организација Нови Оптимизам, Зелене мреже Војводине и Чини Добро.
Отварајући скуп оснивач покрета Нови Оптимизам, Бранислав Гута Грубачки, рекао је да је утицај руске пропаганде у Србији јак и да се тај утицај повећава. Стога, он истиче да је Србија стигла до раскрснице.
„Србија је на прекретници, поново има избор између западне демократије и вредности које она представља и погубног утицаја пропутиновске русофилске политике. Мислимо да је утицај руске пропаганде велик и неприхватљив за сваког човека који мисли добро својој земљи“, поручио је Грубачки.
Грађанска активисткиња из Новог Сада и представница Зелене мреже Војводине Оливера Радовановић је указала да чињенице из Украјине тешко долазе до грађана Србије, због чега нема довољно информација о руској агресији. Према њеним речима, недавна трагедија о којој се није довољно извештавало је напад на подручју Херсона када је уништена велика брана.
„Поред убијања цивила на ред је дошла и еколошка катастрофа уништавањем бране у Херсону. То што се десило тамо је екоцид. О томе нема довољно извештаја, нема детаља, али то што се тамо десило одразиће се на цео свет. Све то отвара питање да ли је Русија заиста тако братска земља, са којом ми треба и даље да сарађујемо”, изјавила је Радовановић.
Анастасија Мурценска из организације „Чини добро“ обратила се окупљенима и подсетила на кризу са којом се суочава украјински народ и позвала грађане да донирају помоћ украјинском народу.
На трбини су говорили Весна Малишић, заменица главног уредника недељника НИН, Дејан Илић, сарадник Пешчаника и уредник у Фабрици књига, Јелица Минић, председница Европског покрета у Србији, Миодраг Капор, стручњак за енергетску политику, Борис Варга, политиколог и новинар. Скуп је модерирала новинарка Н1 Марина Фратуцан.
О недостатку информација из рата у Украјини, као и великој пропаганди с руске стране указала је заменица главног уредника недељника НИН, Весна Малишић. Према њеним речима, поред директног присуства и утицаја руских медија у Србији, опасније је што се у српским медијима негује проруски наратив.
„Оно што је тужно је да су сви наши новинари који су имали искуство рата, избеглиштва, трагедије, са толиком врстом неемпатије, са хладноћом и равнодушношћу говоре о украјинском рату и о страдању да је то нешто што је увредљиво. Медијски извештаји су хладни, нема осећања да иза свега стоје неки људи, разрушени градови, нека уништена постројења, да је то трагедија епских размера”, истиче Малишић.
Према њеној оцени, проруски осећај је повезан са политичким интересом Србије, углавном подршком Русије у вези Косова.
„То се посматра са дистанцом и са подтексом ко је нама учинио добро, ко ће нама бити чувар Косова у Савету безбедности УН. Русија има право вета и према тој чињеници пада свака емпатија и свако разумевање трагедије која се дешава”, каже она.
Говорећи о захтевима ЕУ да Србија треба да се одреди према рату у Украјини и уведе санкције Русији, те великој дилеми у вези с тим у српском друштву, сарадник Пешчаника и уредник у Фабрици књига Дејан Илић истиче да нема воље не само на страни власти да се осуди Русија него и код доброг дела опозиције.
„Доминантна идеја је да не треба уводити санкције Русији. Тако да је очигледан утицај Русије у Србији, али такође нема воље и власти и опозиције да се осуди напад Русије на Украјину. Русија је пробушила Србију на различите начине, ако погледате кадрове из странака или медијску сцени видите руски новац”, истиче Илић.
Према његовој оцени, до утицаја Русије долази кроз повезивање са недавном историјом, односно и даље живих ратних циљева из деведесетих година.
„Ми и даље нисмо изашли из прошлости. Ми чекамо сваку нову прилику да поново уђемо у нову битку и да поново пробамо да добијемо оно што нисмо добили деведесетих. Ми нисмо рашчистили са тим стварима, нас убијању деведесете. Док се то не рашчисти ми ћемо се и према овом рату понашати овако. Људима буде жао страдања, али кад се упали лампица Косово онда ништа више не постоји, све приче стану, па је и тако Русија у савезу са овим режимом”, истиче Илић.
Председница Европског покрета у Србији, Јелица Минић, каже да су извештаји ЕУ о Србији све оштрији. Она објашњава да ЕУ има своју агенду, Русија своју, док је Србија мала земља у „проблематичном региону који је то постао њеном заслугом”.
„Слажем се да смо ми и даље робови деведесетих и нисмо још полетели слободно. За све то је још од 1999. Косово аргумент. Међутим појавило се још много других ствари и сада имамо дугу листу, са једне стране је усвајање европских вредности, треба усвајати нове законе, то је велики задатак међутим ми ни то не радимо како ваља”, каже Минић.
Подсетила је да су у прошлости Срби били окренути европском правцу, а не Русији.
„О томе морамо да разговарамо, да оно што смо имали најбоље у нашој историји то је било окренуто ка Европи. Данас Срби не знају како се у Русији живи. Не знају који су проблеми у Русији. Мали број људи је уопште био у Русији. Одакле толика љубав“, навела је Минић.
Све што је и до једног метра дубине а тиче се енергетике то је власништво Руске Федерације, на овај начин је стручњак за енергетску политику, Миодраг Капор, објаснио размере присуства Русије у Србији.
Капор је подсетио да је велики утицај Русије почео 2008. године када је НИС “предат” Русији, чиме, сматра он, почиње интензивни проруски наратив. Капор објашњава да је НИС компанија са готово највећим обртом капитала у Србији, те стога има могућности да финансира разне врсте дезинформација, у мејнстрим медијима и на интернету.
Данас је нова тема продаја Петрохемије, а Капор наводи да Србија као чланица Енергетске заједнице ЕУ треба да следи правила, али их она не поштује.
„То је утицај аутохтоног српског национализма, а природни савезник тог национализма је Руска Федерација са Владимиром Путином. Дакле, ова агресија је само оголила ту сарадњу и да се то није десило ко зна колико би било потребно времена да ми схватимо размере повезаности владајуће елите у Србији и Русији”, истиче Капор.
Према његовим речима, потребна је интензивна борба против руске пропаганде.
„Ми немамо капацитет као друштво да Србију избацимо из канџи пропаганде, пошто сами не можемо то да променимо морамо тражити савезништво у државама које нам могу помоћи, а које су економски много развијеније”, рекао је Капор.
Политиколог и новинар Борис Варга каже да је Србија у прошлости, због великосрпске политике, направила два погрешна избора. Најпре је 1991. после августовског пуча у Совјетском савезу изабрала погрешан пут, јер није приметила да је решење њеног националног питања “свих Срба у једној држави” заправо политика “свих Срба у ЕУ”. Други погрешан цивилизацијски избор, наводи Варга, био је 24. фебруара 2022. када је Русија извршила агресију на Украјину.
„Када све резимирамо добијамо табуе српског друштва и политике. Табуи су Косово, злочини у региону, као што су геноцид, етничко чишћење, проблеми експанзије у региону, све већи табуи према западу, према Сједињеним Америчким Државама и ја бих рекао да је нови табу Украјина. Суштина је антизападни наратив”, сматра Варга.
Према оцени Варге, не ради се довољно на култури сећања већ се пласира реваншизам као врста националистичке идеологије.
„Доминантан наратив је да је рат у Украјини из гроба подигао зомбија, а то је српско-руски свет. Тог утицаја се морамо ослободити. Рат се води за Украјину, за Европу, али и за Србију”, истакао је Варга.
Учесници трибине су указали да су и поред јаког утицаја руског наратива и политике, грађани Србије у свакодневном животу су више окренути Европи и да то показују тиме што се више школују на западу и теже да им будућност буде по угледу на европска друштва.
