Teško je gledati kako RTS glumi žrtvu jer ne može da prenosi pomen stradalim radnicima, dok istovremeno zaboravlja sopstvenu ulogu u tragediji.
Te 1999. godine, dok je NATO bombardovao zgradu, rukovodstvo televizije – pod okriljem režima u kom je ministar informisanja bio Aleksandar Vučić, današnji predsednik Srbije – nije evakuisalo zaposlene. Ćutali su tada, ćute i sada.
Ta ista vlast, koja je tada žrtvovala živote zbog propagande, sada žali što su studenti i građani sprečili novu zloupotrebu istih tih žrtava. RTS nije sprečen da obeleži pomen – već da ga ponovo iskoristi za pranje savesti i legitimisanje istih onih koji ni tada, ni sada, ne prezaju od gaženja ljudskih života radi političke kontrole. Studenti nisu blokirali sećanje. Blokirali su laž.
Ovo je glas nove generacije koja odbija da ćuti, odbija da gleda isti medijski mrak u novoj ambalaži. I baš zato, RTS više ne može da predstavlja narod – već samo svoje nalogodavce, rekao je Vladimir Đorđević, narodni poslanik i potpredsednik Pokreta obnove Kraljevine Srbije
