Улазак у борбу за изборе није ствар жеље, већ стратегије. Ако неко и даље верује да ће само студентски протести и издејствовани избори довести до промене, онда не разуме с ким се игра.
Вучић није само председник – он је доктор политичког маркетинга, мајстор у изборној манипулацији и апсолутни владар медијског простора.
Зато погледајмо бројке. У Србији има око 200.000 студената. Ако сваки од њих успе да покрене још двоје чланова породице и пријатеља, то је 4 сигурна гласа по студенту. Укупно 800.000 гласова и то ако баш сваки, понаособ уради исто, а нисам сигуран и не верујем у то, због многих неслагања међу њима.
Елем, у земљи са 6.500.000 бирача, то је довољно да уздрма, али ни близу, тј. недовољно да победи – поготово ако се избори играју по истим правилима, са истим списковима и у истом медијском мраку. Зато није питање да ли желимо изборе.
Питање је – да ли имамо услове да избори буду било шта више од фарсе.
Без уређених бирачких спискова, без слободних медија, без институционалних промена тј. прелазне владе – избори су само нови циклус истог бескрупулозног сценарија. Ентузијазам без стратегије не руши систем. А овај систем не пада виком и плакатима, већ прецизношћу, бројкама и челичним стрпљењем. – поручио је Владимир Ђорђевић, народни посланик и потпредседник ПОКС.
