Posle sloma u sopstvenim redovima – ne na izborima, već u svesti članstva i simpatizera – režim počinje da vuče poteze očajnika. Umesto izbora, sprema se vanredno stanje. Umesto dijaloga, prete hapšenja, medijski mrak i „radne obaveze“ za vaspitačice.
A studenti?
Krenuli su kao iskreni pokret nade, ali sada deluju kao da nisu sigurni šta zapravo hoće.
Neće politiku – ali hoće da određuju ko sme u nju.
Prelazna vlada – ali ne sa ovima. Proglas – ali ne baš taj.
Opozicija – ali ne ovakva.
Eksperti – ali ne ti.
Pa ko ste onda? Ako hoćete da birate – izađite na izbore, osnujte stranku, ponesite odgovornost.
Ne može „malo“ u borbu.
Ili jesi – ili nisi.
Podrška koju ste dobili nije bila za maglu. Bila je za vrednosti. A sada izgleda da svako vuče na svoju stranu – a vreme curi.
Na našu bezrezervnu podršku možete računati, ali ako nam kažete za šta je tačno dajemo.
Istovremeno, režim više nema šta da izgubi – osim vlasti. I zato sve više deluje spreman da je zadrži silom. Spremaju se hapšenja, zastrašivanja, vanredne mere. Svako ko misli – postaje pretnja.
Zato je sada ključno: ako ne znamo šta hoćemo, dobićemo ono što smo mislili da smo sprečili. – poručio je Vladimir Đorđević, narodni poslanik i potpredsednik Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS).
