U danima koji su za nama, Srbija je gledala stravu. Policajci su hapsili decu, lomili ih po ulicama, vukli ih kao kriminalce samo zato što su hteli da budu slobodni.
Gazili su naša prava i dostojanstvo bez trunke stida, kao da mi nismo njihov narod nego neki neprijatelj koga treba prebijati. Ova policija nije naša.
Ovo su ostaci one trule falange iz devedesetih, isti oni što su nas tad gurali u ratove, pa u bedu, pa u mafijašku državu.
To je stara garda radikala i socijalista, a danas plaćenici režima i tuđih interesa koji će preko tela naše dece čuvati fotelje svojih gazda. To mora da stane.
Svaki korumpirani inspektor, svaki načelnik koji potpisuje laži i zataškava batinanja, mora da ode. Samo temeljnim čišćenjem i promenom čitavog vrha policije možemo jednom dobiti službu koja radi po zakonu i štiti građane, a ne mafijašku vlast.
I neka znaju jedno, nas je ipak mnogo više! Svaki pendrek na leđima našeg deteta, svaka suza majke koja je videla svoje dete oboreno na pločnik, samo su razlog više da ih jednom zauvek izvedemo pred pravdu. Sa nezavisnim sudstvom, sa lustracijom, sa svim onim što su godinama gušili. Ovo nisu suze od tuge. Ovo su suze od besa. Sada idemo do kraja. Jer samo tog kraja se ovaj režim i njegovi plaćenici istinski plaše.
