Први пут од почетка рата у Украјини, Александар Вучић састао се са Володимиром Зеленским. На неформалном самиту у Атини, Србија је потписала и заједничку декларацију којом изражава подршку Украјини и којом се потврђује и значај да цео Западни Балкан, плус Молдавија и Украјина, постану чланице европске породице. Но има нијанси.
Први пут два председника – Украјине и Србије, за једним столом и у разговору.
Зеленски о том сусрету кратко на телеграму: „Отворен, искрен, продуктиван разговор са председником Србије Вучићем. Добар разговор. О поштовању Повеље УН и неповредивости граница. О будућности наших народа у заједничком европском дому. О развоју односа, што је наш заједнички интерес.“
Вучић је дао нешто више детаља.
„Он је и питао какво је стање и шта људи мисле у Србији, зашто то мисле. Шта је то. И онда сам ја говорио о оном што се збивало и 1999. и говорио и о нашем односу према територијалном интегритету“, рекао је председник Србије Александар Вучић.
Што се тиче територијалног интегритета Србије, Вучић је казао како мисли да Украјина неће признавати Косово. Територијални интегритет Украјине, Србија је, као и сви учесници овог неформалног самита, још једном потрвдила потписом под заједничком декларацијом.
„Никада Украјина против Србије ништа није учинила. НИсмо ни ми против Украјине, наравно. Али, трудили смо се да не будемо најгласнији ни у оптужбама на рачун других“, додао је Вучић.
Потврдио је Вучић потписом и да Србија подржава мировни план Зеленског, али и да ратни злочини морају бити кажњени, а одогворни приведени правди.
„Мањак воље да се усклади са другим форммулацијама у другим документима који су се тицали ратних злочина свакако није доприносило угледу Србије. Тако да је ово у ствари заиста корак напред“, сматра Игор Новаковић из ИСАЦ фонда.
Одговорни за злочине у декларацији нису именовани ни државом. И то, као и чињеницу да нема тачке о санкцијама Русији, Вучић, чини се, сматра успехом.
„Ми не можемо да говоримо ад персонам ко је злочинац. Нити смо тужиоци, нити судије. Ја сам то указао из правничког угла“, рекао је Вучић.
На самиту није било притисака, већ је уступак Србији, јер Европска унија жели да покаже да цео регион стоји уз Европску унију и јер јој је приоритет стабилност региона, сматра Бојана Селаковић из Националог конвента о Европској унији.
„Србија још није спремна да се одрекне своје позиције балансирања, Европска унија још види простор да толерише такву врсу понашања“, каже она.
„Очито је да је циљ овог скупа био у ствари пре свега слање врло јасне политичке поруке под број један око подршке Украјини и под број два да Европска унија у ствари брине о свом геополитичком дворишту у које се сада рачуна и Украјина“, додао је Новаковић.
Поглед из Украјине је нешто другачији. Потписом се Србија позиционирала на истој линији са Европом и Западом, а за злочинце се зна који су, истиче украјински новинар Роман Цимбаљук. И додаје да су дела важнија до речи.
„Ја сам више пута видео и прочитао да Украјина користи српску муницију за уништавање руских окупаната. То су дела. Ако је то Србија послала преко треће руке, нас то не занима, нас занима да решимо проблем. И Србија нам у томе помаже. Такође, српска Влада је Украјинии послала хуманитарну помоћ. То су дела. А покушај да се оријентише на Москву, мени се чини да у томе нема будућности за Србију“, поручује Цимбаљук.
Будућност Србије, али и осталих претендента на чланство је у Европској унији. Или тако барем произилази из декаларације потписане у Атини.
Foto Printskrin
Александра Годфроа Н1
