Prvi put od početka rata u Ukrajini, Aleksandar Vučić sastao se sa Volodimirom Zelenskim. Na neformalnom samitu u Atini, Srbija je potpisala i zajedničku deklaraciju kojom izražava podršku Ukrajini i kojom se potvrđuje i značaj da ceo Zapadni Balkan, plus Moldavija i Ukrajina, postanu članice evropske porodice. No ima nijansi.
Prvi put dva predsednika – Ukrajine i Srbije, za jednim stolom i u razgovoru.
Zelenski o tom susretu kratko na telegramu: „Otvoren, iskren, produktivan razgovor sa predsednikom Srbije Vučićem. Dobar razgovor. O poštovanju Povelje UN i nepovredivosti granica. O budućnosti naših naroda u zajedničkom evropskom domu. O razvoju odnosa, što je naš zajednički interes.“
Vučić je dao nešto više detalja.
„On je i pitao kakvo je stanje i šta ljudi misle u Srbiji, zašto to misle. Šta je to. I onda sam ja govorio o onom što se zbivalo i 1999. i govorio i o našem odnosu prema teritorijalnom integritetu“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Što se tiče teritorijalnog integriteta Srbije, Vučić je kazao kako misli da Ukrajina neće priznavati Kosovo. Teritorijalni integritet Ukrajine, Srbija je, kao i svi učesnici ovog neformalnog samita, još jednom potrvdila potpisom pod zajedničkom deklaracijom.
„Nikada Ukrajina protiv Srbije ništa nije učinila. NIsmo ni mi protiv Ukrajine, naravno. Ali, trudili smo se da ne budemo najglasniji ni u optužbama na račun drugih“, dodao je Vučić.
Potvrdio je Vučić potpisom i da Srbija podržava mirovni plan Zelenskog, ali i da ratni zločini moraju biti kažnjeni, a odogvorni privedeni pravdi.
„Manjak volje da se uskladi sa drugim formmulacijama u drugim dokumentima koji su se ticali ratnih zločina svakako nije doprinosilo ugledu Srbije. Tako da je ovo u stvari zaista korak napred“, smatra Igor Novaković iz ISAC fonda.
Odgovorni za zločine u deklaraciji nisu imenovani ni državom. I to, kao i činjenicu da nema tačke o sankcijama Rusiji, Vučić, čini se, smatra uspehom.
„Mi ne možemo da govorimo ad personam ko je zločinac. Niti smo tužioci, niti sudije. Ja sam to ukazao iz pravničkog ugla“, rekao je Vučić.
Na samitu nije bilo pritisaka, već je ustupak Srbiji, jer Evropska unija želi da pokaže da ceo region stoji uz Evropsku uniju i jer joj je prioritet stabilnost regiona, smatra Bojana Selaković iz Nacionalog konventa o Evropskoj uniji.
„Srbija još nije spremna da se odrekne svoje pozicije balansiranja, Evropska unija još vidi prostor da toleriše takvu vrsu ponašanja“, kaže ona.
„Očito je da je cilj ovog skupa bio u stvari pre svega slanje vrlo jasne političke poruke pod broj jedan oko podrške Ukrajini i pod broj dva da Evropska unija u stvari brine o svom geopolitičkom dvorištu u koje se sada računa i Ukrajina“, dodao je Novaković.
Pogled iz Ukrajine je nešto drugačiji. Potpisom se Srbija pozicionirala na istoj liniji sa Evropom i Zapadom, a za zločince se zna koji su, ističe ukrajinski novinar Roman Cimbaljuk. I dodaje da su dela važnija do reči.
„Ja sam više puta video i pročitao da Ukrajina koristi srpsku municiju za uništavanje ruskih okupanata. To su dela. Ako je to Srbija poslala preko treće ruke, nas to ne zanima, nas zanima da rešimo problem. I Srbija nam u tome pomaže. Takođe, srpska Vlada je Ukrajinii poslala humanitarnu pomoć. To su dela. A pokušaj da se orijentiše na Moskvu, meni se čini da u tome nema budućnosti za Srbiju“, poručuje Cimbaljuk.
Budućnost Srbije, ali i ostalih pretendenta na članstvo je u Evropskoj uniji. Ili tako barem proizilazi iz dekalaracije potpisane u Atini.
Foto Printskrin
Aleksandra Godfroa N1
