Most na Ibru, Gazivode, pozivni za Kosovo, Potočari, sve su to izazovi za premijera koji zna da će morati da donese odluke teže od smanjenja plata i penzija.
Kad najmoćniji čovek u Srbiji zatraži jedinstvo nacije i podršku za teške odluke koje predstoje, to se može jedino tumačiti kao rešenost da povuče poteze nepopularnije od svih dosadašnjih.
Kakva je podrška još potrebna Aleksandru Vučiću koji vlada Srbijom tako čvrsto kako dugo niko nije vladao? Zašto neko sa tako visokim rejtingom traži još veću podršku građana? Čija mu to podrška nedostaje?
Narednih sedmica Vučić nagoveštava „mnogo teških odluka koje će se donositi u najboljem interesu Srbije i njenih građana, a ne političke popularnosti bilo koga u vladi”.
Kao ključan datum premijer je označio 23. jun, kada sledi nova runda pregovora Beograda i Prištine u Briselu. Prištinski mediji tada očekuju dogovor o uklanjanju barikada s mosta na Ibru, između južnog i severnog dela Kosovske Mitrovice, dok EU, prema nezvaničnim informacijama, očekuje i da se reši pitanje pozivnog broja za Kosovo, mada prištinske vlasti i dalje ne dozvoljavaju „Telekomu” da radi na severu pokrajine. Pored toga, rešavaće se i pitanje Gazivoda, a od nas se traži da se Prištini prepusti upravljanje nad jezerom, iako je Vučić više puta do sada ponovio da na to ne može da pristane.
Ništa lakše pitanje neće biti ni formiranje zajednice srpskih opština, koja bi, po Prištini, trebalo da bude neka vrsta nevladine organizacije, što je za Srbiju neprihvatljivo. S obzirom na to da evropski zvaničnici stalno ponavljaju da neće dozvoliti da se sever Kosova pretvori u novu Republiku Srpsku, Vučića čekaju u najmanju ruku vrlo teški razgovori.
Od ovih briselskih razgovora umnogome će zavisiti i rezultati posete nemačke kancelarke Angele Merkel, koja će u Beogradu boraviti 8. i 9. jula, a ovi datumi su na Vučićevom spisku teških dana.
Na tom se spisku posebno izdvaja 11. jul, dan obeležavanja 20. godišnjice zločina u Srebrenici. Nije poznato da li Vučić planira tamo da ide, ali nije nepoznato da postoje manje ili više otvoreni zapadni pritisci na njega da se pojavi u Potočarima.
U Evropskom parlamentu već je pripremljena nova rezolucija o Srebrenici, iako je jedna već usvojena, Britanci pripremaju jednu za Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, i to su, na neki način, poruke našem premijeru o tome šta mu valja činiti. Bez obzira na to što Vučić kaže da još nije odlučio šta će uraditi (juče je samo rekao da će odluku o tome doneti Srbija, a ne druge države), nekako se čini da će on 11. jula, ipak, biti u Srebrenici. Sve komplikuje hapšenje Nasera Orića u Švajcarskoj, po srpskoj poternici, zbog zločina počinjenih nad Srbima, vest na koju su Bošnjaci u BiH odgovorili protestima jer je Orić u njihovim očima simbol srebreničkog otpora.
Zato nije čudo što premijer o datumima sa spiska govori sa smrknuto tugaljivim izrazom lica, kakav nije imao ni kad je saopštio da će smanjiti plate i penzije.
Izgleda da će odluke koje slede biti još teže, toliko da premijer traži avansno razumevanje, a možda anticipira i drastičan pad rejtinga.
Istraživači javnog mnjenja tvrde da nisu ispitivali kako bi građani reagovali ukoliko bi on otišao u Srebrenicu, ali su ubeđeni da to ne bi bitno uticalo na njegov rejting, jer, kako kaže Đorđe Vuković iz Cesida, iz dosadašnjeg istraživačkog iskustva, regionalni odnosi nisu predominantni za zauzimanje političkog stava. Da jesu, kaže Vuković, on bi imao veliki problem zbog svega što se dešavalo oko Kosova, ali nije.
Dramatični Vučićev ton profesor Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka ovako objašnjava: „Direktno, gotovo očinsko, obraćanje građanima jeste populistički marketing, jer su građani ti koji će morati da plate sprovođenje neoliberalnih reformi. Treba da se stvori utisak da je sve što bude urađeno moralo da se uradi. Eksjugoslovenski problem se neće završiti bez toga da mi praktično priznamo Kosovo, kako god se to formalno zvalo, a sada se zove sveobuhvatni sporazum o normalizaciji, koji uključuje i to da Srbija toleriše članstvo Kosova u međunarodnim institucijama. Takođe, i ovaj saziv parlamenta će morati da donese neku rezoluciju o Srebrenici. Znači, sve što se događalo pre četvrt veka pokazalo se kao promašaj, a to će morati da nam jave oni koji su nas u to uveli.” Stojiljković smatra da je Vučićevo obraćanje praktično najava onoga što će se dogoditi, a u takvoj situaciji „brižno se obraćate građanima, koji će sve to morati da plate”.
Sociolog Zoran Avramović objašnjava da je premijerov poziv građanima bio neophodan „jer je Srbija dugo izložena principijelnim, poluprincipijelnim i neprincipijelnim pritiscima, a odgovorna vlada neće dolivati ulje na vatru, već će težiti ujedinjenju i konsenzusu”. Avramović tvrdi da visok rejting sa tim nema veze: „Jedno je šta kažu istraživanja javnog mnjenja, ali u realnoj politici kada imate neki problem želite da imate što veću podršku građana, ne osvrćete se na ankete.” Hipotezu da je premijer možda već odlučio da ode u Srebrenicu, Avramović ovako komentariše: „Već se pojavio taj komentar mora li baš svaki naš predsednik i premijer da ide u Srebrenicu, ja mislim da ta odluka mora biti uslovljena. Srbija je već rekla da je u Srebrenici počinjen zločin i ako ide da oda poštu žrtvama, to nije problem. Ali, ako on treba da prizna da je to genocid, onda ne treba da ide. Genocid je jedan složen pojam, sa naučne tačke to je istrebljenje svih pripadnika jedne etničke grupe. To što se desilo u Srebrenici jeste zločin, ali nije genocid. Da sam ja na mestu premijera, otišao bih u Srebrenicu, ali nemojte da mi pod nos podnosite genocid.”
Mirjana Čekerevac
————————————————————————–
Rusi iznenadili Dodika
Nisam imao priliku da vidim kominike koji je usvojen na poslednjoj sednici Saveta za sprovođenje mira (PIK) u Sarajevu i ne mogu da ga komentarišem, ali o nekim temama koje su bile predmet rasprave imaću priliku da razgovaram sa Sergejom Lavrovom, ministrom spoljnih poslova Rusije, na sastanku 18. juna, rekao je za „Politiku“ Milorad Dodik. To je sve što je predsednik Republike Srpske imao da kaže povodom iznenađenja na sednici PIK-a, održanoj 9. i 10. juna u Sarajevu, kada se ruski ambasador nije ogradio od formulacije o „genocidu u Srebrenici“, usvojene u kominikeu. Bilo je to prvi put posle dužeg vremena da su formulacije koje ne idu naruku srpskoj politici u BiH usvojene jednoglasno na ovom savetu. Na pitanje da li ostaje pri tom da će pokušati ubediti Rusiju da zaustavi rezoluciju Velike Britanije u Savetu bezbednosti UN o Srebrenici, Dodik kratko kaže da će i o tome razgovarati sa Lavrovom.
.jpg)
Milorad Dodik (Foto Tanjug)
Politička snaga Republike Srpske poslednjih nekoliko godina dobrim delom crpla se iz vetra u leđa koji je ambasador Ruske Federacije na sednicama Saveta za sprovođenje mira davao podrškom politikama u Banjaluci. Izdvajanjem mišljenja ruski ambasador tupio je oštricu odluka PIK-a – tela nadređenog visokom predstavniku – što je Srpskoj na izvestan način davalo manevarskog prostora, bar kad je reč o odnosu prema visokom predstavniku i OHR-u. Savet za sprovođenje mira u BiH telo je koje se obično dvaput godišnje sastaje i analizira situaciju u BiH i na izvestan način daje smernice rada i ponašanja visokog predstavnika u BiH. Naime, u ovom kominikeu decidirano se, između ostalog, navodi „da se genocid u Srebrenici, ratni zločini i zločini protiv čovečnosti počinjeni tokom sukoba u BiH ne smeju zaboraviti ili negirati“.
M. Kremenović , Politika
