Grocka, 2017 godina, veliko zlo se nadvilo nad Grockom, nelegalni bacači đubreta! Jedini koji je spreman da povede borbu protiv tog zla, predsednik opštine, ne žaleći da u toj borbi da i tuđ život.
Rano jutro, oko pola dvanaest, predsednik, dva prinudna dobrovoljca komunalni inspektori i novinar Budak nezaglavljeni, koji je poveden da ovekoveči ovaj istorijski herojski trenutak, čekaju u zasedi da naiđe surovi i opasni bacač đubreta.
Predsednik: Slušajte ovamo, ukoliko dođe do situacije opasne po život, gurnite budaka on i ovako samo gluposti pravi i služi da slika, takvih imamo koliko hoćeš tako da nije šteta.
Budak: Ali šefe!
Predsednik: Ćut, glas da ti ne čujem, nema ali, u ovakvoj situaciji svi trebamo da budemo spremni da se žrtvujemo, ja sam spreman na to, da u ovoj borbi ako treba nesebično dam tvoj život.
Baš u tom trenutku začu se sablasni zvuk traktora i iz magle pojavi se opasni i surovi bacač đubreta. Zaustavi svoj traktor pored puta i poče da istovara đubre na mestu gde je zabranjeno.
Predsedniku poče da vrije krv u žilama, uhvati ga ratnički duh svih njegovih predaka, iskoči iz žbuna maskiran sa svih strana granama jorgovana, zaurla piskavim glasom dok mu kolena klecaju kao da igra tvist.
Predsednik: Stoj ne mrdaj! Uhvaćen si ptico! Ne pokušavaj da pobegneš, opkoljen si sa 120 komunalnih inspektora. Dolijao si, sad ćeš lepo da platiš kaznu pa da vidiš, nema kod mene trte mrte, samo trte, nećete vi dok je mene da bacate đubre gde hoćete!
Vas troje izlaste iz tog žbunja kukavice jedne!
Pišite mu kaznu a ti budaku snimaj da vidi narod kakav sam ja heroj i da jedini smem da se uhvatim u koštac sa ovakvim.
Inspektori: Pišemo šefe!
Budak: Snimam šefe!
Predsednik: Naravno da se piše i snima, sve crno na belo! Šta me gledaš umesto da prekriješ lice rukama! Snimaj budaku, nek vidi narod skim ja imam posla, ko im zagađuje okolinu! Snimaj budaku samo snimaj!
Budak: Snimam šefe, snimam i treba da narod vidi kakvi smo to ljudi!
Predsednik: Ajde sad ti meni lepo reci šta ti je ovo trebalo, šta imaš da kažeš u svoju odbranu?
Bacač đubreta: Nemam ništa da kažem, imam samo ovu sliku, ja i predsednik Vučić!
Predsednik: Auuuu, što vam lepa slika, kako ste lepo ispali, baš vam lepo stoji odelo a tek frizura….
Šta pišete vas dvoje, ko vam rekao da pišete, sram vas bilo, vratite čoveku dokumenta!
A ti budaku, ko ti rekao da snimaš i slikaš!
Budak: Vi ste rekli!
Predsednik: Ja reko! Ovakvog čoveka si našao da snimaš i izvrgavaš ruglu! Sram te bilo, pa vidi samo kavu sliku ima! Briši to i za kaznu da izbaciš ovo đubre iz prikolice a vas dvoje mu pokažite gde je baš zabranjeno, tu da istovari, on kakav je baksuz istovariće tamo gde je dozvoljeno. Jel jasno!
Inspektori: Jasno šefe!
Budak: Razumem šefe!
Predsednik: Ja se još jednom izvinjavam gospodine zbog ove neprijatnosti koju su vam priredili moji službenici i zbog ovakvog propusta biće kažnjeni. Sledeći put ne morate da idete ovako daleko da bacite đubre nego na prvo slobodno mesto na koje naiđete vi bacite. Možete i ispred opštine ako vam je tu najbliže pa ćemo mi posle to da pokupimo i počistimo!
A evo završio je budak, đubre vam je izbačeno, hvala vam što bacate đubre kod nas i srećan put!
Inspektori: Šefe šta da radimo sa ovom prijavom što sam počeo da pišem.
Predsednik: Piši na onog što smo ga uhvatili da je bacio papirić na put, ne može to tako, da baca kako ko hoće papiriće na put! Nema sliku, nije u našoj stranci, ne zna nikoga ko jeste i šta da mu radim kad nema ni jednu olakšavajuću okolnost.
SUMNJIVO LICE
