Hazarder istražuje prepadne paravojne formacije iz gradskog prevoza, analizira reči “sve će to narod pomlatiti” i piše na vedrije teme vezane za opservaciju putnika i dijagnostikovanje 7P u Srba. Samo u GSP-u možete pronaći vezu između alternativne skraćenice za Gestapo (Geheime Staats Polizei)) i rasadnika talenata sa čudnim navikama
Doživite neverovatan osećaj hapšenja za svega 89 dinara. Poslednjih dana Bus-plus u saradnji sa Komunalnom policijom sprovodi akciju hapšenja putnika bez karata. Uz blagoglagoljivo obraćanje: “Ruke u vis, karte na pregled”, građani se mole da stoje mirno u koloni dvoje po dvoje, da ne pokušavaju da pobegnu ili da se upute ka obližnjoj stanici policije ili centru za deportaciju u Hag. Da je lako, nije, ali nazad nećemo, napred moramo. S verom u mere štednje, bolne reforme i novi evropski poredak čiji je Srbija oduvek bila neotuđivi deo, krizni čovek Beograda, veliki čovek malog imena, nagovestio je da će se broj komunalaca povećati za 1000. Verujemo da će uvećani broj ovih janjičara paralelno uticati na dodatno smanjenje broja polazaka vozila. Doklatismo se do kraja priče na temu “paravojna formacija ili sve će to narod pomlatiti” a, sada prelazimo na vedrije teme i na opservacije iz autobusa na liniji 47. GSP nije samo alternativna skraćenica za Gestapo (Geheime Staats Polizei) ona je i rasadnik talenata koje sam jednog radnog dana multidimenzionalnim skaliranjem kategorizovala u sledećih 7P
PRESRETAČ Ovaj tip patologije mi je zapao za oko u trenutku kad je autobus nailazio. Sigurno ste ga i sami primetili. Gde god se vi pozicionirali, on će u stilu odbrambenog igrača da se ubaci baš ispred vas i potisne vas u drugi plan. Valjda mu je tuđe slađe, ne znam, ali znam da sam kojim slučajem 47-icu čekala na obližnjem drvetu, on bi me oborio kamenom samo da mi preotme granu.
PADAVIČAR I ajde, pustim presretača, šta ću, vidim neka ga nezdrava sila goni, taman da uđem u bus, kad kreće kuknjava. Ne moram da se okrećem, znam šta je. „Iznemogla“ bakica od 90 kila (ne računajući ful opremu za pijac), koja je dotrčala do autobusa kao da je jure da joj smanje penziju, odjednom postaje padavičar. Iz cegera vadi ortopedska pomagala (estetski element), sa obe ruke drži vrata (tehnički element), jednom nogom gazi stepenik (taktički element), za slučaj da vozač izgubi strpljenje i krene. Valjda razmišlja „Ako sad ne stignem kod Milke na domine, ne treba mi ni noga – sve nosite“. I počinje: „Joooj! Kuku! Uuuuh! Jooooj meni! Jooooj noge moje! Kosti moje!“ Već kod prvog uzlaznog uuuuh, cela prva postava ustaje, teren je pripremljen, bakica se u stilu lakonogog jelena vinula do praznog sedišta.
PRIBIJAČ Nekako i ja nađem svoje mesto pod GSP svodom, doduše, jedna noga mi kod prednjeg levog točka, glava još uvek ne uspeva da uđe u autobus, desnu nogu ne osećam i ne znam gde je, nije više ni bitno, vozi majstore, neki deo mene mora da se pojavi na poslu u 9. I tada na scenu stupa moj favorit, tipa pribijač, sa čuvenim rečima: „Ajde, pribijte se još malo da uđemo!“ Udahnem duboko, pa se ljubazno obratim: „A gde više da se pribijem piiiip?! Vidiš li da sam kao piiiip Rubikova kocka izlomljena i parcijalno raspoređena po autobusu?! Prestani da mi burgijaš po lopaticama, siledžijo!“ Ma ne ferma taj ništa, pritiska još jače, dotok kiseonika mi blokiran, nema veze, krećemo, k’o da ima šta da se diše u autobusu.
PRVOBRANILAC I naravno, kao što to obično biva u ovako stešnjenom ambijentu, među nekadašnjim slobodnim građanima ove zemlje, a sada poslaganim sardinama, zapodenuo se regularan razgovor „Skloni mi se sa noge, majmune!“, „Šta ti meni izvini, konju!“ i sve tako redom. Takva vrsta konverzacija inspirativna je za tip prvobranioca, koji se obavezno uključuje da nam svima objasni situaciju ili presudi u nekoj stvari. „Ustanite, žena je trudna!“, kao da sam ja blesava pa mislim da joj je stomak toliki od bureka, ili „Gospođo, sedite ovde, devojka će ustati“, pritom pokazuje na mene, aaaa, neeee, ova devojka sa ovog mesta ne ustaje, uostalom, ja više nisam devojka, ja sam ruina, žrtva GSP tranzita zarobljena u ljudskom obličju, pogledajte šta ste mi uradili, zlotvori!
PRELETAČ Negde na pola puta, autobus se skoro isprazni. Uh, milina, vrata ne dihtuju, pa sam osetila i malo svežeg vazduha, a stidljivo sunce je zasijalo kroz pedeset nijansi sive na staklima. Taman da pomislim neku patetiku o proleću i veselom danu, kad, evo ih. Više praznih mesta u autobusu izmamilo je sa svojih udobnih sedišta preletače. Pitanje nemirno lebdi u vazduhu: „Na koje od ponuđenih mesta sesti?!“ Posmatram dobrodržećeg gospodina koji je po svim zakonima biologije trebalo da padne kad i Berlinski zid, kako sa prvog srednjeg sedišta ide na G4. Deda seda. Počinjem da odbrojavam: „Deset, devet…“ Deda gleda. „Osam, sedam…“ Deda pravi rokadu i prebacuje se na sedište pored. „Šest, pet, četiri, tri… Možda mu je ovo trajno prebivalište?“ Hoće deda, al mu đavo ne da! Ustaje, cenim da je sledeći potez lovac E4, ajde, Go, Deda, go!, navijam, potpuno neočekivano, ide dva sedišta nazad, neeee, kakav šah-mat za dedu, grrrrrr.
PREDAVAČ Možda bi se moja virtuelna partija šaha nastavila, da odjednom ne osećam dah pored sebe, perifernim vidom registrujem nepoznato lice koje mi se opasno približava, okrećem se ka njemu i neeeeeeeeeeeeeeee, kakav danak neiskustvu! Pala sam u kandže predavača! Poznate krvopije koje haraju autobusima, postavljaju zamke i vrebaju najmanji znak pažnje, pogled, reč, bilo šta, da vas zarobe zavjekivjekova svojim načertanijem! Gotovo, sama sam kriva. Molim u sebi da sam naletela na benigni tip „Aman, kakvi su ovi autobusi…“ ili bar „Ova današnja omladina…“ Kad ono, baksuz. Preda mnom je Master Killer iz porodice „Instant saveti za bolji život“. Počinje svoje izlaganje: “Gospođice, znate li da ima pet uslova za dug i zdrav život?“ „Ne, gospodine, ja smo želim da umrem brzo i lako, sad i odmah.“ Ostalo je istorija. Reći ću samo da mu je trebalo između 4-7 autobuskih stanica po uslovu.
PANIČAR Fina teta koja živi u validatoru objavljuje da je sledeća stanica moja. Oh, kakva radost! Ljudi, putnici, braćo, pevajmo, zagrlimo se, sve vam opraštam, samo da izađem iz ovog grotla, I want to break free! Živote, vraćam ti se! Kad, na vratima, poslednja prepreka. Paničar. Jeste da silazi tek za 68 stanica, ali on prosto mora da bude na vratima! Nema odstupanja! Može da ga pregazi krdo pobesnelih radnih ljudi koji ulaze/izlaze, ali on ostaje na vratima, kapija ne sme pasti! Hvatam zalet kao za proboj Solunskog fronta, navučem kapu, zasučem rukave, torba na gotovs, juriiiiiš!
Slobodo, majko!
