Okrivljeni: Dobar dan!
Sudija: Vaše ime?
Okrivljeni: Poželeo sam vam dobar dan.
Sudija: Dobar dan. Vaše ime?
Okrivljeni: A ko ste vi?
Sudija: Ja sam sudija prekršajnog suda. Vaše ime?
Okrivljeni: Zaboravio sam ga.
Sudija: Vama je izgleda stalo do šegačenja.
Okrivljeni: Ne, ja patim od amnezije.
Sudija: Da li se osećate sposobnim da date iskaz.
Okrivljeni: Kakav iskaz?
Sudija: Znate li vi uopšte zašto ste ovde?
Okrivljeni: Pročitao sam na pozivu za ročište.
Sudija: Protiv vas je pokrenut prekršajni postupak jer već 14 meseci ne plaćate usluge odnošenja smeća.
Okrivljeni: Šta je to prekršajni postupak?
Sudija: To znači da kršite zakon. Zbog toga ste pozvani na ovo ročište.
Okrivljeni: Ja sam pre više od godinu dana poslao dopis „Gradskom komunalnom“ u kome ih obaveštavam da mi njihove usluge više neće biti potrebne. Izvolite kopiju sa delovodnim brojem.
Sudija: U redu, ali to vas ne oslobađa od odgovornosti.
Okrivljeni: Kakve odgovornosti?
Sudija: Bez obzira na ovaj dopis, vi i dalje kršite zakon.
Okrivljeni: Dobro, molim vas da me posavetujete kako da više ne kršim zakon.
Sudija: Moraćete platiti sve zaostale račune, kao i troškove ove parnice.
Okrivljeni: Zašto bih platio uslugu koju ne koristim?
Sudija: Kako to mislite – usluga koju ne koristite?
Okrivljeni: Pa lepo, oni ne odvoze moje smeće.
Sudija: Komunalno ne odvozi smeće iz vaše ulice?
Okrivljeni: Odvozi, ali ne odvozi moje smeće.
Sudija: Ne razumem. Sve odvozi ali vaše ne odvozi?
Okrivljeni: Da. Ne odvozi moje smeće jer ga ne izbacujem pred kuću.
Sudija: Dobro, a gde ga vi izbacujete?
Okrivljeni: Nigde.
Sudija: Kako nigde?
Okrivljeni: Pa lepo, nigde. Ja svoje smeće sam recikliram i nema šta da se odveze.
Sudija: Kako to mislite sami ga reciklirate?
Okrivljeni: Ja u svojoj bašti imam tri bureta. Izvolite fotografije. U to tamno plavo bure ubacujem ostatke hrane i tako pravim kompost kojim đubrim svoju baštu. U ono drugo plavo sa belim slovom S, ubacujem sve što može da gori. To bure je napunjeno vodom u kome se papir i sličan otpad rastapa. Kasnije to vadim onom četkom koju vidite na fotografiji pored tog bureta, stavljam u presu, ostavljam da se suši… izvolite fotografiju… i tako dobijam brikete kojima zimi grejem kuću. A ono treće je za pet ambalažu koju kasnije prodajem.
Sudija: Razumem vas, ali po opštinskoj odluci vi ste dužni da plaćate odvoženje smeća.
Okrivljeni: Zar ne mislite da je apsurdno da plaćam uslugu koja mi nije potrebna?
Sudija: A kako bi to bilo kad niko ne bi plaćao odvoženje smeća?
Okrivljeni: Ne znam za ostale. Onima kojima je ta usluga potrebna, logično je da je plaćaju. Meni nije potrebna i logično je da je ne plaćam.
Sudija: Da, ali vi time kršite zakon.
Okrivljeni: Možda kršim opštinsku odluku, ali ne kršim zakon.
Sudija: Vi dakle odbijate da platite sve zaostale račune?
Okrivljeni: Naravno. Ja time nikome nisam naneo nikakvo zlo, a sa druge strane moj kućni budžet je zbog toga što sam recikliram svoje smeće, znatno povećan. Odluku o obaveznom plaćanju odnošenja smeća, u svom slučaju, smatram kršenjem mojih ustavnih prava.
Sudija: Na koji član Ustava se pozivate?
Okrivljeni: Na član 2 u kome piše da suverenost države potiče od građana i da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne mogu prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodne volje građana.
Sudija: To upravo znači da ne može svako da radi šta hoće.
Okrivljeni: To upravo znači da ni opštinska vlast ni Gradsko komunalno ne mogu prisilno da mi naplate uslugu koja mi ne treba jer time krše moju suverenost. Uostalom, Gradsko komunalno i ja nemamo potpisan ugovor koji bi me obavezao na plaćanje njihovih usluga. Oni su račune za odvoženje smeća počeli da mi šalju bez moje saglasnosti. Struju plaćam jer mi treba. Ja sa elektrodistibucijom imam potpisan ugovor. Stigne mi njihov račun i ja ga platim. Isto važi za vodovod i kanalizaciju i plin.
Sudija: Je li to sve što imate da kažete u svoju odbranu?
Okrivljeni: Ne. Budući da ste vi sudija koji ima zadatak da zaštiti pravni poredak, podsetio bih vas i na član 3 Ustava Srbije koji kaže da vladavina prava počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Pošto je Ustav najstarije pravo u našem pravnom sistemu, zahtevam da me oslobodite plaćanja onoga što sam svojom slobodnom voljom procenio da mi ne treba.
Sudija: Je li to sve?
Okrivljeni: Ne. Imam još nešto da dodam. U američkom gradu Njujojku odvoženje smeća je besplatno. Tamo je to jedan od najunosnijih poslova na kome se izvanredno zarađuje. Njujork ima 285 puta više ljudi nego naš grad i cela priča oko smeća funkcioniše besprekorno. Znate li zašto?
Sudija: Ne i ne shvatam zašto mi to sada pričate.
Okrivljeni: Za razliku od našeg grada u kome se smeće odvozi i spaljuje na deponiji čiji se „miris“ leti oseća do Njujorka, u tom gradu se svo smeće reciklira tako što se prvo magnetima i nekim drugim mašinama iz njega odvajaju svi metali koji se kasnije prodaju industriji koja od njih potom pravi nešto drugo i prodaje to što napravi. Tako su zaradili i oni koji odvoze smeće a i američka industrija. Tamo ostalo smeće ne spaljuju bezveze kao u našem gradu, već u velikim kotlovima koji zagrevaju vodu i tako Njujork rešava problem grejanja zimi. Naravno, oni koji odvoze smeće tako dodatno zarađuju, a zarađuju i oni koji naplaćuju grejanje. Vidite, ja radim isto to. Nedam im svoje smeće! To je moja privatna pokretna imovina. Moj kapital. I sada mogu do sutra da vam nabrajam članove zakona koji štite moju privatnu imovinu, ali sam siguran da ih vi dobro znate. I umesto da dobijem zahvalnicu što sam im ne samo davao svoju imovinu već i godinama tolerisao njihov bezobrazluk jer su mi odvoženje moje imovine naplaćivali, oni me sada tuže što više ne želim da budem budala i njima plaćam prodaju sopstvene imovine.
Sudija: Potpišite zapisnik.
Okrivljeni: Potpisao.
Presuda: U ime naroda… kriv je jer je…
Mirko D. Grubić
Izvor:http://www.vaseljenska.com/vesti/srpska-tragikomedija-kriv-je-iako-nije/
