Pre 20-30 godina, mnoge povrede u sportu su značile kraj karijere. Sportisti su često bili primorani da se penzionišu, a u mnogim slučajevima čak i pre nego što postignu značajan uspeh, zbog povreda. Danas, zahvaljujući medicini i tretmanima, mnoge od tih povreda se uspešno leče za svega par dana ili nedelja.
U današnje vreme, ni navijači ni kladioničari koji se klade na sport na legalnim platformama, predstavljenim na sajtu eksperata za klađenje legalbet.rs, više ne strepe da će njihov omiljeni igrač završiti karijeru zbog povrede. Evo nekoliko primera koji su nekada bili ozbiljni problemi, a danas su samo blaga začkoljica.
Meniskus: Oporavak za 6 nedelja
Kidanje meniskusa je jedna od najčešćih povreda kod sportista. Ovo se dešava kada se jastučić napravljen od hrskavice pokida. On se nalazi između butne kosti i golenjače i služi da amortizuje pritisak između ove dve kosti.
Nekada su ovakve povrede značile kraj — kao u slučaju Brendona Roja, trostrukog učesnika NBA All-Star mečeva, koji je 2010. pokidao meniskus desnog kolena i već sledeće godine završio karijeru. U najboljem slučaju sportista bi proveo mesece na klupi, a trajno oštećenje kolena bio je veliki rizik.
Danas, situacija je drugačija. Na primer, Novak Đoković je 2024. godine operisao meniskus, ali se brzo oporavio i već posle nekoliko nedelja nastupio na Vimbldonu. Sportisti sa ovom povredom vraćaju se na teren za svega 6 nedelja.
Rešenje je artroskopija — procedura u kojoj doktor pravi mali rez na kolenu i ubacuje kameru, ali i hirurške instrumente u sam zglob. Smanjuje se trauma i fizikalna terapija kreće 1-2 dana nakon procedure. Sportista se vraća na treninge u roku od 4-6 nedelja.
Prednji ukršteni ligament: Povratak na teren za 6 meseci
Ukoliko je sportista povredio prednji ukršteni ligament, u prošlosti kraj karijere je bio zagarantovan. Povrede ovog tipa su se najčešće dešavale, i danas su česte, u fudbalu, skijanju i košarci.
Pol Lejk, mladi talenat Manchester Cityja, pokidao je prednji ukršteni ligament 1990. godine i, uprkos operaciji i pokušajima povratka, odigrao je samo četiri utakmice pre nego što se povukao iz fudbala 1996.
Danas, sportista se vraća na teren u roku od 6 meseci. Mada, u nekim slučajevima oporavak može da potraje i 9-10 meseci.
Rešenje je rekonstrukcija tetiva. Uzimaju se ligamenti iz tela pacijenta, najčešće tetiva zadnje lože. Zahvaljujući proceduri, šanse za potpuni oporavak se drastično povećavaju. Pored same operacije, primenjuje se fizioterapija. Kondiicija se postepeno poboljšava i sportista se vraća u svet sporta.
Primer Hektora Belerina iz 2019. godine to potvrđuje — nakon što je pokidao prednji ukršteni ligament, vratio se na teren već posle devet meseci.
Povrede kolateralnih ligamenata kolena: Do 6-10 nedelja na klupi
Povrede medijalnog kolateralnog ligamenta su bile jako česte i danas se dešavaju kod fudbalera i skijaša. Nažalost, i drugi sportisti kao što su košarkaši, odbojkaši i trkači su u povećanom riziku.
Pre 2-3 decenije povreda ovog tipa bi primorala sportistu da miruje mesecima. Veći problem je bio to što sportista bi često izgubio stabilnost zgloba i okončao karijeru. Na primer, poznati američki kvoterbek Tom Brejdi je pokidao kolateralni ligament tokom utakmice 2008. godine i na teren se vratio tek sledeće sezone.
Danas se u tretmanima ove povrede koriste specijalne ortoze i fizioterapija. Igrači mogu da se vrate na treninge za svega 6 nedelja. Mada, oporavak zavisi i od ozbiljnosti povrede i težine sportiste te može biti i do 12 nedelja dug.
U tim slučajevima primenjuju se i hirurške intervencije koje služe za rekonstrukciju ligamenta. Takođe, potrebno je da se sportista mobilizuje što je ranije moguće i počne sa vežbama jačanja ubrzo nakon procedure.
Nedavni primer — Lebron Džejms, koji je u aprilu 2025. zadobio sličnu povredu kolena. Prognozirano mu je 5 nedelja oporavka, ali su već posle 3 nedelje fanovi komentarisali snimak na kome sportista veselo igra na zabavi.
Povrede leđa i karličnog pojasa
Povrede ovog tipa su bile jako česte kod dizača tegova, trkača i gimnastičara. Pre dve ili tri decenije mnogi sportisti bi završili karijeru sa hroničnim bolovima.
Sužavanje prostora oko kičmene moždine ili još češće oko korenova nerava bila je jako česta povreda. Ostali primeri uključuju diskus herniju, pucanje diskova između pršljenova i povrede sakroilijakalnog zgloba.
Uzmimo, na primer, Džefa Majklsa — američkog olimpijskog dizača tegova iz 80-ih i 90-ih, koji je patio od povrede leđa zbog koje je propustio takmičenja gotovo 18 meseci i nikada se nije vratio na vrhunski nivo.
Danas se koriste razne metode kako bi ove povrede bile sanirane što je pre moguće. Na primer, danas prosta, a nekada čudesna magnetna rezonanca ima veliki uticaj u detektovanju problema i pronalaženju potencijalnih metoda lečenja.
Tu je i elektrostimulacija mišića koja je naprednija i često upotrebljavana. Operacije koje zahtevaju minimalnu invaziju se takođe koriste. Čak i terapija matičnim ćelijama se koristi kod sportista i pokazala se veoma uspešnom.
Zahvaljujući modernoj medicini, sportisti mogu da se vrate na teren za par nedelja, dok u retkim slučajevima oporavak traje par meseci.
Primer za to je Mat Frejzer — poznati CrossFit atleta koji je 2009. godine doživeo dva preloma pršljena L5. Odbio je tradicionalnu spinalnu fuziju i izabrao eksperimentalnu operaciju sa proteinskom sunđerom, pločicama i šrafovima. Posle oko godinu dana rehabilitacije, vratio se u takmičarsku formu i nastupao na nacionalnim prvenstvima.
Zaključak
Pre 30 godina mnoge povrede u sportu su značile kraj karijere. Danas, mnoge od tih povreda se uspešno leče za svega par nedelja i sportisti se vraćaju na teren jači nego ikada.
Šanse su velike da će u bliskoj budućnosti praktično sve povrede biti bezopasne i sportisti će moći da se potpuno oporave i vrate na teren za par nedelja ili čak par dana.
