Није виц, али – која је разлика између Новака Ђоковића и фудбалера Србије? То смо најбоље видели на делу у још једној кошмарној ноћи у Минхену као још један доказ фудбалске импотентности коју предводи селектор који у последњих 15 дана изгледа као популарна надувача.
Играјте код нас Фудбалски Фантази и забављајте се уз Еуро 2024 и најбољи фудбал на континенту.
Превише информација одједном? Кренимо редом да схватимо све ове тезе које изгледају набацане без икаквог смисла, злобници би рекли да је текст састављен као Стојковићева постава…
Новак Ђоковић годинама показује да верује у српске спортисте и све репрезентативне акције. Сетите се само претходног лета и ко је једини који је одмах прогнозирао медаљу кошаркашима пре пута у Манилу. Испоставило се да је видео нешто што многи нису, али овог пута ни његов оптимизам није могао да да додатни ветар у леђа.
Ипак, Ђоковић можда није пленио оптимизмом, али је указао на нешто што ће постати прави лајтмотив свега што се дешавало на терену.
Укључио се у програм РТС (можда својом монументалном појавом и скренуо превише пажње на себе и бацио фудбалере мало у сенки, али је то одмах покушао да изнивелише) и том приликом рекао нешто што је после меча пекло дупло више.
„Слажем се, тимски спорт је другачији од појединачног којим се цео живот бавим, али суштински су ствари исте, поготово кад се игра за Србију, своју земљу. Ту нема превеликог размишљања тако да кажем. Најважнији је онај део који се уради пре утакмице, припрема је 50 посто завршеног посла. Момци су имали четири, пет дана да се спреме за данашњег противника, тактички и да ураде оно што су замислили. Просто, у оваквим утакмицама где је сваки минут важан, ту је понос, срце, жеља да се земља представи на најбољи начин. Резултат не може да се предвиди, али кад спортисти дају максимум то се види и једноставно људи то осете. Онда нико не може да замери кад је резултат лош“, објаснио је Ђоковић.
Ко ће боље разумети потребу припреме од Ђоковића. Србин који има испланирано у сваком тренутку четири године унапред, од тога годину дана до готово последњег сата, најбоље зна колико је то битно. Уосталом, тако је постао најбољи тенисер свих времена и можда чак и најбољи спортиста свих времена. Добијао је већину мечева управо због такве детаљне припреме коју је радио сам, а онда је „затезао“ са тренерима.
Ипак, чини се да селектор Драган Стојковић Пикси није сматрао да је то толико битно. Није видео потребу да уиграва екипу него је на три утакмице извео три потпуно различите поставе са разлилчитим формацијама. Ма, није видео ни потребу да информише играче ко ће играти са ким и у којој формацији. Стојковић је саопштио играчима сат и по пре утакмице ко ће играти.
Колико је то заправо неозбиљно? Па, рецимо да је Шпанија садашњу стартну поставу и селектора буквално „градила“ 10 година кроз све млађе категорије.
Рецимо и најбаналније могуће да дуже трају припреме за гледање филма, дуже траје дамама шминкање за свадбу, дуже предавање на факултетима, па да се не лажемо некада се дуже чека и аутобус од тога. Дуже спремам недељни ручак (једном седмично то радим) него што се селектор припрема за најважнији меч у 21. веку. Е, то је већ јасан сигнал на нешто не ваља. И то што је изашло из Пиксијеве кухиње сада је горко, љуто и нејестиво.
Познато је да Пикси верује у фудбалске обрасце и шаблоне у којима играчи треба да доносе одлуке сами на терену (нешто напреднија верзија је у примеру Тијага Моте), али то не значи да не сме да постоји глобална тактика. Душан Влаховић је неснађен, Александар Митровић често одсечен, везни ред је изгледао као да не зна како да реши ситуације (због тога су се навијачи шалили да ће на крају Стојковић послати Ђоковића на терен у 75. минуту)…
И знате шта је најлуђе од свега? Стојковић се понашао као разредна на екскурзији, поручио је играчима да „само уживају“. Па, како да уживају ако није све припремљено како треба? Када се све мења наглавачке из кола у коло. Селектор као да из новина и коментара са друштвених мрежа доноси одлуке ко ће играти. Свака част селекторе, али зашто сте пали у руке популизму. Да не помињемо шале које су немуесне и које су од репрезентације Србије направиле полигон за исмевање.
И некако сада имам утисак као да ударам на нејач. Некако осећа човек као да је грех после такве ревије импотентности у нападу са читавих шест шутева у оквир гола за нешто више од 270 минута фудбала да удара на нејач. Али, како другачије променити ствари него да се на њих укаже. Доста више затрпавања и изјава да ово није неуспех. Јесте неуспех и то не сме да се доводи у питање. Отишли смо на првенство где је скоро свака друга селекција имала место и то победама над Литванијом и Црном Гором.
„Мислим да се нисмо обрукали, нико нас није победио 5:0, да нам се смеју и вређају. Против Енглеза смо били баш добри, заслужили више. После тога специфичне и тешке утакмице, као и ова, изузетно такмичарске. Знао сам да неће бити шанси као против Словенаца, та једна или две полушансе, да их некако сместимо у мрежу. Ово је велики успех за српски фудбал, да смо уопште дошли овде после толико година“, поручио је Стојковић.
Нисмо се обрукали, али јесмо. Тешко да је ово велики успех за српски фудбал, уосталом, пазите сада податак. Младен Крстајић као селектор има више победа на великим такмичењима од Пиксија. Уосталом, та победа против Костарике са 1:0 на Мундијалу у Русији 2018. године је последња победа на великим такмичењима. Стојковић за сада има три ремија и три пораза.
И ту имамо синдром рибе надуваче. Када је угрожена она вишеструко повећа своју запремину и тако предатори не могу да је прогутају. Овај систем је развила како би опстала, а то „дување“ сада постаје и једна од карактеристика Стојковића.
Он не види никакав проблем, живи у ружичастом свету где је битно што је „одбрана маестрално одрадила посао“, битно је да је „тим показао карактер“, и тврди да нисмо били „врећа за ударање“.
„Нема ни трунке разлога да се стидите нечега или тражите алиби“, поручио је Стојковић. Да ли смо нешто пропустили, да ли је Србија у нокаут фази?
Драган Стојковић Пикси је многима после ових изјава зазвучио као да је постао Драган Стојковић Босанац. Чинило се као да је управо музичар састављао тим, па чак је и једна певачица имала прилике да уочи више проблема од селектора коме су пред очима увек биле невероватне жеље.
Селекторе, можда не би било лоше да послушате бар неки савет од Ђоковића. Можда зна шта прича.
Ипак је освојио готово 100 титула у каријери – тачније 98. Репрезентација је од 2006. године уписала укупно 90 победа рачунајући и пријатељске мечеве за пунолетство…
То све говори.
Foto: Action Press / Shutterstock Editorial / Profimedia
Миодраг Димитријевић Нова
