Dok Amerika i druge zapadne zemlje nesebično pomažu Turskoj, to iz političkih razloga nije slučaj i sa susednom zemljom, takođe pogođenom razornim zemljotresom
Protiv sirijskog naroda kao da se sve urotilo: ono što je preostalo od dvanaestogodišnjeg građanskog rata sada su na severozapadu zemlje dokusurili razoran zemljotres, nezapamćene hladnoće, nepostojanje bolnica, nemaština i nedostatak osnovnih namirnica. Vodeće zapadne zemlje ni u ovoj situaciji ne mogu da se oslobode sankcija prema režimu u Damasku i pomoć za sada šalju preko nevladinih organizacija kako bi izbegli direktne kontakte s prokazanim predsednikom Bašarom el Asadom.
U tu napaćenu zemlju za mnoge kao da je stigao sudnji čas. U Idlibu, Alepu, Jildiresu, Latakiji i drugim mestima na severu Sirije vlast i opozicija, kao i zemlje koje ih podržavaju, ne mogu da zakopaju „ratne sekire” i da udruženim snagama pomognu nesrećnicima. Čak se odvojeno prave spiskovi onih koji su nastradali, uz međusobno optuživanje za sprečavanje doturanja humanitarne pomoći, pošto neke granične prelaze kontrolišu džihadisti (Tahir al Šam), koje navodno podržava režim u Damasku.
Prema najnovijim podacima, u mestima koja kontroliše režim stradalo je 1.300, a u onima koje nadzire opozicija više od 1.200 građana, javlja turska agencija Anadolija. Strahuje se da će taj bilans biti mnogo tragičniji.
Kako prenose lokalni mediji, mnogi građani su još pod ruševinama i sve je manja verovatnoća da će ikada ugledati svetlost dana. Logično je pretpostaviti da će skončati zbog nedostatka mehanizacije da se uklone ruševine, kao i bez medicinske pomoći i zbog niskih temperatura i gladi. Čujemo glasove ispod ruševina, ali ne postoji način da stignemo do njih, kažu lokalni spasioci.
„Niko nas još nije kontaktirao da pošalje pomoć”, tvrde u humanitarnoj organizaciji „Beli šlemovi”.
„Ljudi su traumatizovani jer se osećaju bespomoćno. Molimo vas, pomozite jer će uskoro biti kasno”, apeluju iz Međunarodnog odbora Crvenog polumeseca, prenose agencije.
Slične poruke stižu i iz Norveškog saveta za izbeglice: „U zimskoj oluji i nezapamćenoj krizi u snabdevanju osnovnim namirnicama Sirijci nisu u stanju da se sami nose s posledicama zemljotresa. Pomozite”, poručuju iz te humanitarne organizacije, koja je aktivna na Bliskom istoku.
Spasioci neumorno rade, ali bez adekvatne opreme
U razorenom mestu Jinldires pripadnici civilne grupe „Beli šlemovi” golim rukama pokušavaju da raščiste prolaze kako bi stigli do zatrpane dece koja ispod ruševina vape za vodom.
„Aman, ljudi, potrebni su nam bageri da uklonimo ovaj lom”, mole spasioci. U višegodišnjem građanskom ratu u Siriji sve je uništeno, zgrade su u bombardovanju uzdrmane iz temelja, uništena je teška mehanizacija. Bolnice, one koje su ostale na temeljima posle ratnih razaranja započetih sa dolaskom „arapskog proleća”, prepune su povređenih građana. Mnogima se pomoć pruža po hodnicima.
Ministar spoljnih poslova Sirije Fajsal Mekdad apeluje na evropske zemlje da pruže pomoć. „Sankcije ne treba da budu izgovor, jer humanitarna pomoć nije predmet tih zabrana. To je samo izgovor”, kaže on i potvrđuje da su se samo neke zemlje odazvale ovom apelu, ali „nama treba mnogo više”. Predsednik Asad pozvao je Ujedinjene nacije da pomognu Siriji.
Dok se zemlje u svetu utrkuju da pomognu Turskoj, što svi pozdravljaju, to nije slučaj kad je reč o Siriji. Amerika i neke savezničke zemlje u Evropi i dalje izbegavaju direktne kontakte s Asadom i šalju pomoć preko nevladinih organizacija. To će pogoditi mnoge građane, pošto režim u Damasku kontroliše oko 80 odsto teritorije Sirije.
Sirija je u haosu od marta 2011. godine, kada je na Bliski istok stiglo „arapsko proleće”, pa se pretvorilo u oružane sukobe vlade i opozicionih grupa koje podržavaju Turska i zapadne zemlje. Bilans je stravičan: zemlja je razorena iz temelja, stradalo je oko 400.000 ljudi (među njima 120.000 civila), a više od pet miliona stanovnika je pobeglo iz zemlje, najviše u Tursku, Liban i Jordan. Predsednik Asad uspeo je da se održi na nogama zahvaljujući podršci Rusije i Irana, ali na Zapadu i dalje smatraju da on ne treba da bude deo trajnog političkog rešenja problema u Siriji.
Foto (EPA-EFE/KARAM AL-MASRI
