Iskopavanjem u blizini magistralnog puta Mojkovac – Kolašin pronađeni su posmrtni ostaci četiri osobe, a veruje se da je reč o oficirima Vojske Kraljevine Jugoslavije (VKJ) stradalim tokom leta 1942. godine.
Četiri ljudska kostura pronađena su 12. maja, preko puta Hrama Hristovog Roždestva, kada je po nalogu sudije za istragu Višeg suda u Bijelom Polju i rađeno iskopavanje – sondaža, nakon čega su ekshumirani i poslati na obdukciju.
To je „Vijestima“ rekao predsednik Saveta za građansku kontrolu rada policije Zoran Čelebić, koji je dobio izveštaj od vršioca dužnosti direktora Uprave policije Lazara Šćepanovića.
Prema tom dokumentu, nadomak mojkovačkog Hrama sahranjeno je sedam, a ne šest oficira, kako se prvobitno verovalo.
Objašnjeno je i da je sondaža prvobitno započeta 28. aprila, ali da je obustavljena kada su potomci stradalih oficira pronašli skelet.
„Dana 28. aprila 2025. godine, Opština Mojkovac obavestila je Odsek bezbednosti Mojkovac da će se 28. i 29. aprila vršiti iskopavanje posmrtnih ostataka oficira VKJ stradalih u Drugom svetskom ratu, a mesto sondaže je u blizini magistralnog puta Mojkovac – Kolašin, tačnije preko puta Hrama Hristovog Roždestva. U vezi sa tim obaveštenjem upoznato je Više državno tužilaštvo u Bijelom Polju, kao i Uprava za zaštitu kulturnih dobara. Potomci stradalih oficira izvršili su delimično iskopavanje – sondažu, i tom prilikom su pronađeni ostaci ljudskog skeleta, nakon čega je obavešten OB Bijelo Polje i iskopavanje je zaustavljeno“, naveo je Šćepanović u izveštaju Savetu za građansku kontrolu rada policije.
Čelebić je od Uprave policije zatražio podatke o njihovim aktivnostima tokom prošle i ove godine, po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) i drugih državnih organa, a koje se odnose na predmete i navode o postojanju masovnih grobnica civilnih žrtava iz ratnog i poratnog perioda od 1941. do 1945. godine, uglavnom stradalih iz ideoloških razloga.
Iz dokumentacije koja je dostavljena proističe da su službenici OB Mojkovac postupali po nalogu Višeg državnog tužilaštva u Bijelom Polju, u vezi sa iskopavanjem posmrtnih ostataka oficira Vojske Kraljevine Jugoslavije stradalih u Drugom svetskom ratu.
Šćepanović je izvestio Savet da su o pronađenim ostacima ljudskog skeleta obavestili višeg državnog tužioca u Bijelom Polju, Slavenka Smolovića, koji se izjasnio da se dalje iskopavanje – sondaža obustavi:
„I da se mesto na kom je iskopavanje započeto obezbedi jer će se vršiti ekshumacija i obdukcija posmrtnih ostataka, za koje se pretpostavlja da će biti pronađeni na tom mestu.“
Istakao je da je potom OB Mojkovac od strane istražnog sudije Višeg suda obavešten da će se iskopavanje – sondaža, a time i ekshumacija i obdukcija posmrtnih ostataka, obaviti 12. maja 2025. godine.
„Ekshumacija je započeta u 9:00 časova u prisustvu istražnog sudije Višeg suda u Bijelom Polju Vukomira Boškovića, višeg državnog tužioca Slavenka Smolovića, lekara specijaliste sudske medicine, obducenta Nemanju Radojevića i potomaka lica koja su sahranjena na tom mestu, kako se pretpostavlja, tokom leta 1942. godine. Radovi na sondaži završeni su u 13:30 časova. Pronađeni su posmrtni ostaci – četiri ljudska kostura koja su izuzeta sa lica mesta od strane obducenta“, navodi se u izveštaju dostavljenom Savetu, u koji „Vijesti“ imaju uvid.
Prema tom dokumentu, u narednom periodu se očekuje da Viši sud u Bijelom Polju donese nove naredbe za prekopavanje magistralnog puta:
„Jer se prema kazivanju potomaka posmrtni ostaci još tri osobe nalaze na tom mestu. Takođe, kako se tokom iskopavanja došlo do saznanja od potomaka da je tu sahranjeno ukupno sedam, a ne šest lica, Sud će naknadno doneti novu naredbu za ekshumaciju svih sedam lica.“
Čelebić je za „Vijesti“ rekao da bi postupanje Opštine Mojkovac možda moglo postati primer dobre prakse i smernica za građane i potomke stradalih i u drugim opštinama Crne Gore:
„Ali smatram da je važnije da imamo sistemski pristup na nivou države. Pristup predsednika opštine Mojkovac Veska Delića zaslužuje javnu pohvalu i podršku jer se odgovorno i humanistički poneo prema interesima i potrebama lokalnog stanovništva. Ono što u konkretnom slučaju nije dobro jeste neujednačena sudska praksa u postupanju viših sudova u Bijelom Polju i Podgorici u odnosu na ratni događaj u Mojkovcu i ratne i poratne zločine u Nikšiću, na Cetinju i u Baru. Pozdravljamo profesionalno postupanje policijskih službenika i Uprave policije u celini, kao i rad Specijalnog državnog tužilaštva i Glavnog specijalnog tužioca Vladimira Novovića, čiji se zahtevi za ekshumaciju žrtava ratnih zločina u centralnom i južnom delu Crne Gore uporno odbijaju. Zbog toga nema ni napretka u predmetima. To je neobjašnjivo. Neujednačena sudska praksa mora biti otklonjena. Svestan sam da je to obično izazovno i zahtevno, ali ovde se radi o identičnim činjeničnim okolnostima pa nema razloga za različit sudski tretman. Svima je stalo do pravne sigurnosti i doslednosti sudske vlasti – kako u Bijelom Polju, tako i u Podgorici – jer se to negativno odražava na vladavinu prava i primenu konvencijskog prava u Crnoj Gori. Zakon ne pravi razliku među građanima i sve nas jednako tretira, pa tako treba da se ponašamo i prema njegovoj primeni“, rekao je Čelebić.
Prema dostupnim podacima, u Mojkovcu se traga za posmrtnim ostacima pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini koje su komunisti ubili, a njihova tela potom bacili u Bliškovsku jamu na planini Kovren.
Mediji su ranije objavili da su tela kraljevskih oficira Jovana Mišnića, Dmitra Krgovića, Petra Krgovića, Blaža Radenovića, Janka Gaševića i Nikole Baltića 15. juna 1942. preneta i sahranjena na tadašnjem groblju u Mojkovcu.
Godinama kasnije, komunističke vlasti su odbile zahtev porodica da, tokom izgradnje magistralnog puta Bijelo Polje – Mojkovac – Kolašin, njihovi posmrtni ostaci budu izmešteni, pa su njihovi grobovi završili pod asfaltom.
Prema nekim svedočenjima i dokumentaciji Državnog arhiva Crne Gore, mesto gde su oficiri sahranjeni nalazi se u pravcu sadašnjeg ulaza u Hram Hristovog Roždestva, gde su i pronađeni posmrtni ostaci nakon što su porodice likvidiranih oficira podnele zahtev za ekshumaciju.
Najava novog zakona raduje sve
Čelebić je za „Vijesti“ objasnio da Savet za građansku kontrolu rada policije godinama intenzivno i sa posebnom pažnjom prati postupanje policijskih službenika po pitanjima postojanja masovnih grobnica civilnih žrtava iz ratnog i poratnog perioda (1941–45), koji su stradali iz ideoloških razloga.
„Crna Gora je jedina zemlja bivšeg socijalističkog bloka koja se nije zvanično odredila prema nevinim žrtvama političkog progona i nasilja, posebno onima nakon završetka Drugog svetskog rata kada je paralelno sa oslobođenjem zemlje završena i socijalistička revolucija, koja je odnela i brojne nevine žrtve koje su stradale isključivo iz ideoloških razloga – zbog neslaganja sa komunizmom ili nedovoljne podrške. Najava premijera Crne Gore Milojka Spajića da će se pristupiti izradi novog Zakona o grobljima ohrabrila je sve u društvu koji su posvećeni zaštiti ljudskih prava. To bi mogla biti prilika da se zvanično priznaju ratne i poratne nevine žrtve i da se država Crna Gora prema njihovim posmrtnim ostacima odnese humanistički, potvrđujući njihov integritet i ljudsko dostojanstvo“, kazao je Čelebić.
Istakao je da takav pristup snažno podržavaju sve verske zajednice, a posebno Pravoslavna crkva u Crnoj Gori.
Dodao je da je Savet apelovao na premijera da se kod nadležnog ministarstva založi da se nekoliko odredbi novog Zakona o grobljima posveti i ovoj problematici:
„Iskazali smo spremnost da pristupimo izradi nacrta odredbi zakona koje bi se odnosile na prikrivene i neobeležene grobnice iz ratnog i poratnog perioda, a zatražena je i neposredna konsultacija sa premijerom ili njegovim najbližim saradnicima. Očigledno je da profesionalni pristup policije i tužilaštva, pa i pravosuđa, nije dovoljan da se reši ova ozbiljna problematika – potrebna je i politička volja i nova rešenja“, poručio je Čelebić.
Bez napretka u slučaju jame „Kotor“
U slučaju žrtava iz jame „Kotor“ u Nikšiću nema ozbiljnijeg napretka. Treba proveriti na koji način Viši sud u Podgorici može da doprinese vladavini prava, rekao je Čelebić.
On je istakao da su poslednje informacije koje imaju – da su sredinom oktobra 2024. policijski službenici Odseka bezbednosti Nikšić postupali po tom predmetu zajedno sa službenicima Centra za ekotoksikološka ispitivanja:
„Tom prilikom su, po ko zna koji put u poslednjih sedam godina otkako je formiran predmet, izvršena merenja hemijske štetnosti u samoj jami na dubini od 35 metara, korišćenjem sonde“, rekao je predsednik Saveta.
SDT postupa u predmetu Zekovića
Šćepanović je obavestio Savet da su službenici OB Cetinje 16. maja zaprimili prijavu o nestalom licu Momčilu Zekoviću, kojeg su, prema navodima iz prijave, pripadnici X crnogorske brigade 13. novembra 1944. godine, u večernjim časovima, odveli iz njegovog doma u naselju Bogdanov kraj, Cetinje.
„Nakon konsultacija sa postupajućom tužiteljkom u ODT Cetinje, Sanjom Radunović, predmet je dostavljen Specijalnom policijskom odeljenju na dalje postupanje“, rekao je Čelebić.
Mojkovac Foto: Dmitry Evteev / Alamy / Profimedia
