Nemačko bombardovanje Beograda u Drugom svetskom ratu, poznato kao Operacija Odmazda (nem. Unternehmen Strafgericht), počelo je na današnji dan i nastavilo se 7., 11. i 12. aprila, kao početak invazije Sila Osovine na Kraljevinu Jugoslaviju.
Ranom zorom, u 6.30 sati, dok su stanovnici Beograda još spavali, prve bombe pale su na grad. Bez objave rata, Treći Rajh je počeo prvi deo invazije bombardovanjem Beograda pod nazivom „Strašni sud“ (nem. Strafgericht), a izvršenje zadatka je još 27. marta Hitler lično poverio 4. vazdušnoj floti pod komandom pukovnika Aleksandra Lera.
Iako su jugoslovenska Vlada i Vrhovna komanda, predviđajući rat, proglasile Beograd za „otvoreni grad“, nemačka avijacija je, iz pravca Beča, (Cvolfašing, Viner Nojštat, Aspang), Graca i Arada, počela nemilosrdno da zasipa grad bombama, upotrebivši oko 440 tona zapaljivih bombi.
U odbranu Beograda uzleteli su avioni Šestog lovačkog puka sa aerodroma u Zemunu i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd.
U bombardovanju Beograde nemačke snage su koristile 234 bombardera i 120 lovaca, a tačan broj oborenih se ne zna. Predpostavlja se da su jugoslovenski piloti oborili 42 ili 48 aviona, dok je 11 jugoslovenskih pilota poginulo.
Posledice ovog bombardovanja su bile razorne.
Tačan broj poginulih se ne zna, ali zvanično se vodi da je od bombardovanja stradalo 2.274 civila. Porušeno je 627 zgrada, a veoma oštećeno i delimično oštećeno više od 8.000 zgrada, kao i deo Starog dvora. Oštećena je i Vaznesenjska crkva, u kojoj je bilo vernika na jutrenju. A prvi put u istoriji ratovanja, kao jedna od prvih meta, bila je i Narodna biblioteka, gađana zapaljivim bombama, koja je uništena, kao i njen izuzetno bogat fond od 350.000 knjiga, među kojima je bilo retkih knjiga i rukopisa srpske srednjovekovne istorije.
Nemački feldmaršal Evald fon Klajst, na suđenju posle rata, izjavio je: „Vazdušni napad na Beograd 1941. godine imao je prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete.“
Zato je 58 godina posle bombardovanja Beograda, bez objave rata, NATO pakt ponovio isti scenario, a Nemačka, nakon Drugogo svetskog rata, prvi put ušla u vojnu akciju na tuđoj teritoriji.
Zločinački poduhvat NATO alijanse, takođe je počeo nelegalno, bez saglasnosti SB UN i primer je agresije na suverenu zemlju. Pre 19 godina 6. april je bio 14. dan bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.
S. N.
