Slanina opasna kao azbest i cigarete?

Svetska zdravstvena organizacija dodala mesne prerađevine na listu kancerogenih proizvoda. Samo 50 grama mesnih prerađevina dnevno povećava rizik od raka za 18 odsto. Crveno meso potencijalno štetno

SLANINA, kobasice, šunka i ostale mesne prerađevine, dugo prozivane za štetu koju mogu da nanesu zdravlju, su i zvanično na listi kancerogenih proizvoda. I, to, u prvoj grupi – zajedno sa duvanom, azbestom i dizel gorivom, po odluci Međunarodne agencije za istraživanja o raku (IARC), savetodavnog tela Svetske zdravstvene organizacije.

SZO je zvanično saopštila da mesne prerađevine mogu da budu uzrok obolevanja od karcinoma, a u izveštaju se navodi da je i crveno meso: govedina, teletina, jagnjetina, ovčetina, meso koza i konja, u celini „verovatno kancerogeno“, iako za to postoje ograničeni dokazi.

Odluka nije iznenadila stručnjake, ali u javnosti izaziva mnogo polemike, i nedoumica.

– Ova odluka ne znači da treba da prestanete da jedete crveno meso ili prerađevine, ali ako ih mnogo jedete, možda bi trebalo da razmišljate o redukovanju – rekao je profesor Tim Kej iz britanske agencije za istraživanje kancera, dodajući da ne može naneti štetu ako se s vremena na vreme pojede sendvič sa slaninom, a da zdrava ishrana podrazumeva pre svega umerenost.

U izveštaju je navedeno da svega 50 grama mesnih prerađevina dnevno – što je manje od dve kriške slanine, povećava rizik od razvoja karcinoma debelog creva za 18 odsto.

– Individualno rizik od razvoja kolorektalnog kancera zbog konzumiranja obrađenog mesa ostaje mali, ali se rizik povećava sa količinom pojedenog mesa – rekao je Kurt Strajf iz SZO.

SZO, međutim, smatra da meso može da bude i korisno za zdravlje, a zaključci 22. naučnika iz 10 zemalja doneti na osnovu 800 studija koje istražuju vezu između raka i konzumiranja crvenog ili procesuiranog mesa u više zemalja, na više kontinenata, trebalo bi da pomognu zemljama pri davanju uravnoteženih saveta za ishranu stanovništva.

– Crveno meso sadrži proteine od izuzetne biološke vrednosti i važne nutricijente kao što su vitamin B, gvožđe i cink, a njegova masnoća varira zavisno od vrste, starosti, roda, načina ishrane i dela tela životinje. Procesuiranje mesa, konzerviranjem ili dimljenjem, može da rezultira kancerogenim hemikalijama. Kuvanje poboljšava svarljivost i ukus mesa, ali može da proizvede i kancerogene materije. Priprema na visokoj temperaturi, kao što je prženje u tiganju, ili na roštilju proizvodi najveće količine tih štetnih hemikalija – navodi se u izveštaju AIRC.

Kad se sve sabere, problem, izgleda, nije toliko u samom mesu, koliko u njegovoj tehnološkoj obradi koja podrazumeva usoljavanje, fermentaciju, dimljenje, dodavanje konzervansa i pojačivača ukusa. Većina procesuiranog mesa sadrži svinjetinu ili junetinu, katkad i piletinu, iznutrice, krv…

– Meso ima značajnu ulogu u ishrani i njegovo potpuno proterivanje sa trpeze moglo bi da ima loše posledice po zdravlje – kaže za „Novosti“ profesor dr Branko Jakovljević, specijalista za ishranu Instituta za higijenu pri Medicinskom fakultetu u Beogradu. – Ono što predstavlja rizik su nitrati i hemikalije koje se dodaju pri njegovoj obradi. Mnoge studije su pokazale povezanost između konzumiranja mesnih prerađevina i karcinoma digestivnog trakta, pre svega želuca. Zato je preporuka da se mesne prerađevine svedu na minimum, najbolje da se uopšte ne konzumiraju.

Docent dr Velimir A. Marković, koloproktolog iz Klinike za digestivnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, kaže da je učestalost karcinoma creva povećana i da u Srbiji od ove vrste raka oboleva čak 46 na 100.000 stanovnika.

Koliko su za to krivi meso, a naročito mesne prerađevine, teško je reći jer u složenom, do kraja još nerazjašnjenom mehanizmu nastanka karcinoma, ishrana i voda učestvuju sa četiri do 10 odsto.

– Suvomesnati proizvodi, kao što su slanina, pršuta i kobasice se suše, a poznato je da u dimu postoje kancerogeni agensi, ali je činjenica da su se početkom 19. veka, kada nije bilo frižidera, ti proizvodi više jeli, pri čemu su stope obolevanja i umiranja od karcinoma bile značajno manja nego sada – kaže za „Novosti“ profesor dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za brorbu protiv raka. – Veći problem, je, izgleda, u raznim hemikalijama koje se dodaju prerađevinama, koje su „noviji izum“, da bi one imale ukus i trajnost. SAD su imale registar za rak još 1900. godine i tad je od karcinoma umiralo 50 od 100 hiljada stanovnika, a najmasovnije ubice su bile infektivne bolesti kao što je Te-Be-Ce. Sad se od tuberkuloze gotovo i ne umire, ali je stopa mortaliteta od raka krajem 20. veka iznosila 200 na 100.000 stanovnika, a u Srbiji je 2012. godine dostigla 300 umrlih na 100.000 stanovnika.

Za to što se smrtnost od karcinoma različitih lokalizacija za 110 godina povećala čak šest puta, i pored toga što su terapijski modaliteti veoma razvijeni: od radioterapije do biloških lekova, svakako je krivo i globalno starenje stanovništva, jer poznato je da se karcinom najčešće javlja u starijoj životnoj dobi.

– Ako smo u Srbiji za 10 godina, računajući od 2001, imali 300.000 obolelih od raka, duvan je odgovoran za 90.000, nepravilna ishrana za 15.000, a zračenje uključujući i posledice osiromašenog uranijuma za 30.000 slučajeva obolevanja – objašnjava profesor Čikarić.

UVOZIMO OTPAD

VETERINAR Miroslav Stojšić, nekadašnji načelnik Republičke veterinarske inspekcije, kaže da ako hoćemo zdravo meso na trpezi, moramo da imamo dobru regulativu i da zabranimo kancerogene aditive koji se dodaju mesnim prerađevinama.

– Kada budemo vodili računa o zdravoj hrani za ljude i stoku, neće biti opasnih herbicida, pesticida, teških metala, koksidiostatika, hormona, aluminijuma, kadmijuma, žive… – smatra Stojšić. – Veterinarska inspekcija mora da proveri ima li sumnjivih životinja na farmama, i da kontroliše sve, od istovara, vađenja i pregleda organa, limfnih čvorova, da se proverava na leukozu i tuberkolozu. Tek kada dobijemo zdravo meso, može da ide u preradu. A, mi uvozimo separisano meso, trtice, kosti i sav mesni otpad i od toga pravimo viršle. Time na zapadu ni mačke i pse ne hrane.

ZA VEĆU BEZBEDNOST

BEZREZERVNO podržavamo odgovoran profesionalan rad SZO i upozorenje o opasnosti konzumiranja mesnih prerađevina – kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije. – Bilo je i ranije preporuka da se smanji unos tih namirnica. Očekujem da će doprineti povećanju odgovornosti svih u lancu ishrane za veću bezbednost i kvalitet hrane, pa i ovih proizvoda.

Bogosavljević naglašava da je izvesno, da će to izazvati promene u proizvodnji i potrošnji ovih proizvoda na svetskom i nacionalnom nivou i u ličnoj potrošnji stanovništva. Usloviće velike promene i u preradi i prometu. Ipak, proizvođači i industrija mesa, dugoročno gledano, nemaju razloge da strahuju za svoj opstanak i budućnost, pod uslovom da se blagovremeno priprema za rad i poslovanje u novim uslovima.

PROIZVOĐAČI ĆUTE PROIZVOĐAČI u Srbiji nisu bili raspoloženi da komentarišu odluku Svetske zdravstvene organizacije, iako bi najvećim delom njihova ekonomija mogla ovim da bude pogođena. U nezvaničnim razgovorima dobili smo informaciju da pojedini veliki proizvođači u našoj zemlji gledaju na ovu odluku kao poražavajuću za njihov posao. Ni u Ministarstvu poljoprivrede nisu želeli da pričaju na ovu temu, iako su veterina, pravilnici o ishrani stoke i inspekcijske kontrole mesa u njihovoj nadležnosti, već su nas uputili na Ministarstvo zdravlja.

Novosti