Ratni komandant Srebrenice Naser Orić uhapšen je danas u Bernu.
Orić je uhapšen na putu za Švedsku gde je trebao da prisustvuje obeležavanju dvadesete godišnjice genocida u Srebrenici.
Orić je uhapšen po poternici Republike Srbije.
Interpol Beograd raspisao je međunarodnu poternicu za zapovednicima odbrane Srebrenice Naserom Orićem i Hakijom Meholjićem u februaru 2014. godine zbog sumnje da su počinili krivično delo ratnog zločina nad srpskim stanovništvom u Srebrenici 1992. godine.
Životni put Nasera Orića: Od Miloševićevog telohranitelja do srebreničkog komandanta
Rođen je u Potočarima 3. marta 1967. godine.
Naser Orić je svoj vojni rok koji se obavezno služio u SFRJ odslužio 1985. i 1986. godine u specijalnoj jedinici atomsko-biološko-hemijske odbrane Jugoslavenske narodne armije. Iz JNA je izašao sa činom desetara, prenosi Radio Sarajevo.
Naser je bivši policajac. Godine 1988. završio je šestomesečni kurs u Zemunu, a pripravnički staž je odslužio na Savskom Vencu u Beogradu. Kao pripadnik policijske jedinice za specijalne zadatke, nastavio je da pohađa kurseve još dve godine. Godine 1990, Naser je poslat na Kosovo kao pripadnik policijske jedinice za specijalne zadatke Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Nakon toga se vratio u Beograd. Po povratku u Beograd je bio telohranitelj Slobodana Miloševića, a tokom demonstracija 9. marta 1991. je učestvovao u hapšenju Vuka Draškovića. Može se videti na snimku Miloševićevog govora na Gazimestanu 28. juna 1989.
Dana 5. augusta 1991. godine, raspoređen je na dužnost u Stanicu javne bezbednosti na Ilidži, u Sarajevu. Krajem 1991. godine, Naser Orić je premešten u Stanicu javne bezbednosti u Srebrenici, a 8. aprila 1992. postao je komandir stanice policije u Potočarima.
Dana 17. aprila 1992, u Potočarima je osnovana Teritorijalna odbrana, a Naser Orić je postao njen komandant. Komandna zona Teritorijalne odbrane Potočari obuhvatala je mesne zajednice Potočari, Likari, Čauš, Zalažje i Ažlica.
Dana 20. maja 1992. godine, članovi Kriznog štaba TO-a Srebrenice imenovali su ga za komandanta. Dana 27. juna 1992, Sefer Halilović, načelnik Štaba Vrhovne komande Armije Republike Bosne i Hercegovine zvanično je potvrdio imenovanje Nasera Orića za komandanta Štaba TO-a Srebrenica. Naser Orić je komandovao svim jedinicama potčinjenim Štabu TO-a Srebrenica. Dana 8. augusta 1992, imenovanje Nasera Orića na položaj komandanta Štaba TO-a Srebrenica potvrdilo je i Predsedništvo Republike Bosne i Hercegovine. Dana 3. septembra 1992, Štab TO-a Srebrenica preimenovan je u Štab Oružanih snaga Srebrenica. Naser Orić je ostao na položaju komandanta.
Kad je 1. jula 1992. u Srebrenici osnovano Ratno predsedništvo, Naser Orić je postao njegov član. Na tu funkciju je imenovan u svojstvu komandanta Štaba TO-a Srebrenica.
Komandne dužnosti Nasera Orića proširene su kad je početkom novembra 1992. godine imenovan za komandanta Združenih oružanih snaga podregije Srebrenica. Pod njegovom komandom je bilo geografsko područje koje je obuhvatalo teritorije nekoliko opština: Srebrenice, Bratunca, Vlasenice, te Zvornika u istočnoj Bosni.
Dana 1. januara 1994, sve jedinice pod komandom Nasera Orića preimenovane su u Komandu 8. operativne grupe „Srebrenica“ Armije Republike Bosne i Hercegovine.
Dana 12. jula 1994, Naser Orić je unapređen u čin brigadira.
Početkom 1995. godine, 8. operativna grupa „Srebrenica“ postala je 28. divizija 2. korpusa Armije RBiH. Naser Orić je ostao na položaju komandanta te jedinice sve dok u augustu 1995. godine nije izašao iz Armije. Naser je napustio Srebrenicu u maju 1995. godine.
Oslobađajuća presuda u Hagu
U martu 2003. Orić je optužen za ratne zločine. 10. aprila 2003. uhapšen je u Tuzli i isporučen u Haag. Prije hapšenja Naser Orić se uvijek dobrovoljno odazivao na pozive haaških istražitelja. Dana 11. aprila izjasnio se nevinim. Dana 25. jula 2003. sud odbija Orićev zahtjev na privremeno puštanje iz pritvora.
Suđenje je počelo u oktobru 2004. i trajalo do aprila 2006. Dana 30. juna 2006. sud ga oslobađa po većini tačaka optužnice, a osuđuje ga na dve godine zatvora zbog nepreduzimanja preventivnih mera za sprečavanje okrutnog postupanja i ubistva nekoliko srpskih zarobljenika u Policijskoj stanici u Srebrenici u periodu između 27. decembra 1992. i 20. marta 1993.
Orić je oslobođen optužbi kako po individualnoj, tako i po komandnoj odgovornosti. Za razaranja u selima Kravica, Šiljkovići, Bjelovac, Fakovići i Sikirić, navodi se u presudi, optužba nije pružila uverljive dokaze da su za njih odgovorne bosanske snage, budući da su u tim selima vođene borbe u kojima su srpske snage koristile artiljeriju, a u slučaju Bjelovca čak i avijaciju.
Prethodno je po pravilu 98 bis Orić oslobođen po dve tačke optužnice koje su se odnosile na pljačku javne ili privatne imovine Srba.
Kako je Orić već proveo tri godine, tri meseca i dvadeset jedan dan u zatvoru, sud je naredio njegovo hitno oslobađanje.
Orić je 3. jula 2008. pravosnažnom odlukom međunarodnog suda u Haagu oslobođen svih optužbi.
Autor Avdo Huseinović je o Naserovom životu napisao knjigu „Naser Orić – od Gazimestana do Haga i nazad“.
cdm foto:anadolija
