Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 1. novembra po julijanskom kalendaru, odnosno 14. novembra po gregorijanskom kalendaru, molitveno proslavljaju Svetog Kozmu i Damjana (grč. Κοσμάς και Δαμιανός), braću koja su lečila sve bolesne, kako ljude, tako i stoku, blagodareći daru isceljenja koji dobiše od Gospoda, te su poznati i kao Sveti Vračevi, jer to beše drugi naziv za doktora, kao što je i dalje u ruskom jeziku.
Sveti Kozma i Damjan behu rođeni u Maloj Aziji, po nekim izvorima u Mesopotamiji, dok ima podataka da su bili rođeni u Kilikiji, današnjoj Turskoj, od majke Teodotije, hrišćanke i oca, koji bejaše neznabožac. Otac im je umro rano i majka ih je vaspitavala kao hrišćane, te su živeli po zakonu Gospodnjem.
Dobiše braća od Boga dar isceljivanja i pomagali su svima, a za pomoć nisu tražili nikakvu nadoknadu, te su poznati i kao bresrebrenici, koji besplatno pomagaše i lečiše bolesne.
Učiniše mnoga čuda Sveti Kozma i Damjan, te tako izlečiše i ženu Paladiju, koja je godinama bolovala od neke nepoznate bolesti i već je bila nepokretna i na umoru, a drugi lekari nisu više hteli ni da probaju da joj pomognu, jer su smatrali da je čas njenog upokojenja blizu. Braća su je izlečila, a Paladija želeći nekako da im zahvali na izlečenju dade Svetom Damjanu tri jajeta, koje on isprva nije želeo da prihvati. Paladija ga zakle Svetom Trojicom, te Sveti Damjan samo zato uze nagradu. Kada je to saznao Sveti Kozma naljuti se na brata, jer kada im Gospoda dade dar isceljenja dade im i zapovest: „Zabadava ste dobili, zabadava i dajte.“, te je zaveštao da ga posle smrti ne sahrane pored brata.
Ipak, kada je trebalo da budu sahranjeni kamila, koju su prethodno izlečili od besnila, progovori ljudskim glasom i donese poruku kako da ih sahrane, te su braća zajedno sahranjena u mestu Fereman.
Sveti Kozma i Damjan – Vračevi, azijski, proslavljaju se danas, i obeležava se u domovima kao Krsna slava.
Postoje i još Sveti mučenici i besrebrenici Kozma i Damjan, braća rođena u Rimu, koji su isto lečili ljude i životinje, sa verom u Boga, razdeljujući sve što imaju bednima i samo tražeći da bolesnik isto veruje u Gospoda Isusa Hrista. Živeli su u vreme cara Karina (Marko Aurelije Karin, stariji sin cara Kara, koji je upravljao zapadnim delom carstva, od 283. do 285. godine), pred kojeg ih dovedoše okovane u lancima progonitelji hrišćana. Nakon dugog ispitivanja car je braći naredio da se odreknu vere u Isusa Hrista i da prinesu žrtve rimskim bogovima, ali braća ga nisu poslušala, već su i cara savetovali da prizna jedinoga istinitog Boga i rekli su mu: „Naš Bog nije stvoren, no On je Stvoritelj svega, a tvoji su bogovi izmišljotine ljudske i delo ruku umetnika. I kad ne bi bilo umetnika da vam naprave bogove, vi se ne bi imali kome klanjati.“
Posle čuda kojim izlečiše i samoga cara braća dobiše slobodu i nastaviše lečiti ljude u ime Gospodnje. Pročulo se za braću po carstvu i pozavideše im neki lekar, njihov nekadašnji učitelj, te ih na na prevaru izvede iz grada do planine i tamo ih kamenova. Sveti mučenici i besrebrenici Kozma i Damjan, Rimski, tako stradaše 284. godine i dan u kalendaru posvećen njima je 1. jul po julijanskom, odnosno 14. jul po gregorijanskom kalendaru.
Tropar, glas 8.: Svajtiji bezsrebrenici i čudotvorci, Kozmo i Damjane, posjetite nemoščji našja, tune prijaste, tune dadite nam.
(Tropar, glas 8.: Sveti besrebrenici i čudotvorci, Kozmo i Damjane, iscelite nemoći naše, besplatno ste dobili dar isceljenja, besplatno nam ga i darujte.)
Kondak, glas 2.: Blagodat primše iscjeleniji, prostirajte zdravije suščim v nuždah, vračeve, čudotvorci Kozmo i Damjane preslavniji, no vašim posješčenijem ratnikov derzosti nizložiste, mir iscjeljajušče čudesi.
(Kondak, glas 2.: Blagodat isceljenja primivši, zdravlje dajete onima koji su bolesni, čudotvorci Kozmo i Damjane, lekari preslavni, vašom posetom pobediste demonske podvale, svet isceljujući čudesima.)
