Pouke Svetog vladike Nikolaja Velimirovića: „Kao što su četiri reke napajale rajsku zemlju, tako četiri božanstvena jevanđelja napajaju život ljudski u ovome veku. Jevanđelje nije knjiga nego sila, životvorna sila i radostvorna, sila što hrani i poji, sila što mrtve vaskrsava.“
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici svakog 25. aprila po julijanskom kalendaru, odnosno 8. maja po gregorijanskom kalendaru, obeležavau dan posvećen Svetom apostolu i evangelisti Marku, poznat i kao Markovdan.
Sveti Marko beše poreklom Jevrejin, iz plemena Levijeva, učenik Svetog apostola Petra i njegov ljubljeni sin u Duhu Svetom.
Uvršćen je Sveti Marko u lik Svetih sedamdeset apostola Hristovih, koji behu, nakon Svetih dvanaest velikih apostola, poslati od Gospoda da propovedaju Jevanđelja, jer je dvanaestoricu držao pored sebe, a sedamdesetoricu je odašiljao na propoved.
U početku je Sveti Marko pratio Svetog Petra, koji ga je i postavio za episkopa, i dok bejahu u Rimu na molbu vernih da im napiše ono što je kazivao Sveti Petar o Gospodu Hristu, a i on sa njim, napisao je Sveto Jevanđelje i prvo ga pokaza apostolu Petru. Nakon što je apostol Petar pročitao Sveto Jevanđelje i posvedočio da je istinito, preporučio ga je svima da ga čitaju i da veruju onome što je napisano u njemu.
Apostol Petar je potom Svetog Marka poslao na propoved Božiju u Akvileju, a posle u Misir, današnji Egipat, gde je u Aleksandriji Sveti Marko bio prvi propovednik Jevanđelja i prvi episkop, i gde je ostao do kraja svog ovozemaljskog života.
Upokojio se Sveti Marko u gradu Aleksandriji 25. aprila za vreme vladavine cara Nerona u Rimu, oko 68. godine.
Tropar, glas 3.: Apostole svjatij i evangeliste Marko, moli Milostivago Boga, da pregrješenij ostvaljenije podast dušam našim.
(Tropar, glas 3.: Sveti apostole i evanđelisto Marko, moli Milostivog Boga, da oproštaj grehova podari dušama našim.)
Tropar drugi, glas 3.: U verhovnago Petra naučivsja, apostol Hristov bil jesi, i jako solnce stranam vozsijal jesi, Aleksandrijom udobrenije biv blažene, toboju Egipet ot prelesti svobodisja, evangelskim tvojim učenijem prosvješč vsja, jako svjet stoli Cerkovnij. Sego radi tvoju pamjat čtušče svjetlo prazdnujem, Marko Bogoglase: Moli toboju Blagovjestimago Boga, da sogrješenij ostavljenije podast dušam našim.
(Tropar drugi, glas 3.: Od vrhovnog apostola Petra se naučivši, apostol Hristov si bio, i kao sunce na sve strane si zasijao. Aleksandriji si bio ukras, blaženi, tobom se Egipat od obmane demonske oslobodio i evanđeljskim tvojim učenjem prosvetio si sve, kao svetli stub Crkve. Zato tvoju uspomenu poštujući, svetlo slavimo, Marko Bogoglasni: Moli Boga Koga si kroz Evanđelje blagovestio, da podari oproštaj grehova dušama našim.)
Kondak, glas 2.: S visoti prijim blagodat Duha, ritorskaja pletenija razrušil jesi, apostole, i jaziki vsja uloviv Marko vseslavne, tvojemu Vladicje privel jesi, Božestvenoje propovjedav evangelije.
(Kondak, glas 2.: S Nebesa primivši blagodat Duha Svetoga, govorničke mreže si razrušio, apostole, i sve narode si ulovio, Marko sveslavni, tvome Vladici ih privoleći, propovedajući Božansko Evanđelje.)
