Vek i po od početka borba žena za svoja prava nije završena, tvrde ženska udruženja. Zahtevi i danas isti – 8 sati rada, 8 sati kulture, 8 sati odmora. Među mladim ženama praznik nije popularan.
KOLIKO se stvari kojima se žene posvećuju svakodnevno uzimaju zdravo za gotovo podsetimo se barem jednom godišnje. Na čuveni Dan žena, osmomartovsku paradu karanfila i prigodnih kozmetičkih setova u parfimerijama. Upravo to, lagani osvrt na Klaru Cetkin, red statistike o zlostavljanim ženama i neravnopravnim šansama u poslu, danas su preostale mrvice čuvene ženske borbe za svoja prava.
Dan žena je i dalje „crveno slovo“ u državnim kalendarima Avganistana, Kube, Kine, Kazahstana, Vijetnama, Rusije… Ujedinjene nacije proglasile su 1975. za godinu žena i tada na zvaničan kalendar UN upisale i Osmi mart.
Među današnjim mladim ženama u Srbiji, ovaj praznik baš i nije popularan. One starije odmahnuće rukom i reći – Osmim martom samo smo se izborile za dupli posao. Da radimo više, živimo lošije i trpimo nepravdu. Nijedno udruženje koje se bavi ženskim pitanjima, međutim, neće reći da je bitka završena i da je obeležavanje 8. marta izgubilo smisao.
– Danas ovaj praznik i naš bunt protiv ugnjetavanja imaju smisla – kaže Zoe Gudović, iz „Rekonstrukcije Ženski fond“. – Mi se borimo da pravednije živimo, da živimo bez straha od nasilja, otkaza, za zdravstenu zaštitu, besplatno obrazovanje. Borimo se da u škole uđu predmeti kao što je život bez nasilja i prevencija od nasilja, seksualno obrazovanje. Naši zahtevi ove godine na maršu koji organizujemo povodom 8. marta, su – dostojanstven rad, a ne glad. Naši zahtevi su uvek bili 8 sati rada, 8 sati kulture, 8 sati odmora. Tako jedno društvo ima vremena i prostora da se razvija.
Prema njenim rečima, to što su žene danas razapete na više strana nije proizvod nametnutih uloga, već sistema koji ih razapinje. U vladajućem sistemu, a to su partrijarhat i kapitalizam, treba mnogo snage da se dekonstruišu pozicije moći i kontrole.
– Međunarodni dan žena obeležavamo svake godine u Srbiji, baš iz tog razloga što društvo treba da se emancipuje i shvati da ravnopravni položaji u društvu mogu da stvore pravedno društvo – kaže Zoe Gudović. – Žene su se svih ovih godina, osim borbe za pravo glasa, izborile za obrazovanje, bolje plaćene pozicije, političku participaciju, socijalnu i društvenu priznatost. Naravo, to je sve proces i mi se kao društvo razvijamo, gradimo i žene su te koje treba da su svesne svoje uloge i moći u društvu da bi do promena dolazilo.
A počelo je pobunom radnica fabrike tekstila u Njujorku, 8. marta 1857. godine. Krenula je borba žena za svoja prava. Pola veka i godinu dana kasnije, 15.000 dama izašlo je u protestnu šetnju, zahtevajući bolje zarade, kraći radni dan i pravo glasa. Ovaj talas nezadovoljstva uzburkavao je američko društvo i naredne godine.
Na inicijativu Socijalističke partije Amerike, 28. februara 1909. obeležen je prvi Dan žena. Iduće godine u Kopenhagenu, na Međunarodnoj konferenciji radnih žena, Klara Cetkin, vođa Ženske kancelarije Socijal-demokratske partije u Nemačkoj, iznela je predlog da se podrži Međunarodni dan žena. Odlukom Međunarodnog sekretarijata ženske internacionale, 1921. godine, ustanovljen je 8. mart kao Međunarodni dan žena.
PRAZNIK U 55 ZEMALJA
MEĐUNARODNI dan žena zvanični je praznik u 55 zemalja sveta – od Albanije i Alžira do Vijetnama i Zambije. U zemljama „zapadne demokratije“ proslavljao se sve do pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, ali je njegov značaj opao pojavom modernog feminizma. U Indiji se i dalje održavaju velike parade, u Urugvaju koncerti. Italijanke na ovaj praznik tradicionalno dobijaju buket mimoza. A u Americi i Velikoj Britanije postoje slični praznici, poput Dana majki.
(novosti)
