Е, какви се тамо све акрепи крију! Како написа негде, а чини ми се у својој књизи „Смрт је непровјерена гласина“, Емир Кустурица, тако и ваша Неда откри да се у њој „боре чо’ек и ‘ерцеговац“, а ко ће на крају победити сам Бог зна, бар у случају ваше Неде. Додуше, могла би и Неда да позајми изјаву и великог Моме Капора, коју прочита једном да се у њему „боре Херцеговац и Београђанин“, јер канда је ваша Неда већ неко време житељ главном нам града, али генетика је чудо, нарочито херцеговачка. Иако сам се прилично побринула да свог ‘ерцеговца спутам и приведем „друштвено прихватљивом“ понашању, али ово тренутно стање некако га додатно дражи, те није искључено да ћу морати да предузмем неке додатне мере ограничавања задовољстава свога ‘ерцеговца, па да све буде како „савремено друштво“ налаже или бар приближно томе. Елем, тако размишљајући у кућним условима, као и већина нас данас, све више проналазим податке како се природа, ето за ових неколико месеци, почела опорављати од човечијег брљања по њој.
Зна природа шта јој је чинити, али онда се запитам да није пре мој ‘ерцеговац у праву, јер брљаше по природи онај што себе назива савременим разумним човеком, а свима је са ових простора познато да је тај наш ‘ерцеговац добра и искрена раја, која се труди увек да живи у складу са природом, те онда можда пре требам спутати тог свог чо’ека, а ‘ерцеговцу дати да се размаше и продише пуним плућима овај сада чистији зрак? Не знам више ни сама шта би ту било најбоље чинити, те одлучих да се вратим дангуби – омиљеном стању, које код мене траје од неких 15 до 19 сати, када обавезно додам кофеина у тело и провежбавам вијуге уз драгу нам „Слагалицу“.
Тако у размишљању о чистијој планети, плављој но што је била у последње време, а како је прошле недеље 22. априла био Дан планете Земље, сетих се, наравно, филма који баш лепо паше уз ту тематику – „Дан када је Земља стала“ („The Day the Earth Stood Still“). Уследило је питање за коју се верзију одлучити? Постоје две верзије: из 1951. године (главне улоге: Мајкл Рени – Michael Rennie; Eric Alexander Rennie и Патрисија Нил – Patricia Neal; Patsy Louise Neal – имала је улогу у филму „Доручак код Тифанија“ – „Breakfast at Tiffany’s“ из 1961. године) и савременија из 2008. године са Кијану Ривсом (Keanu Charles Reeves), Џенифер Конели (Jennifer Lynn Connelly), Кети Бејтс (Kathleen Doyle Bates), Џоном Клисом (John Marwood Cleese) и у својој другој улози у карије Џејден Смит (Jaden Christopher Syre Smith), као и још познатих глумаца, али да не бих „давила“ више, како су ми скренули пажњу да умем радити, те да скратим мало. Наиме, прича је поучна, јер се све своди на ванземаљце, који стижу на нашу лепу планету са упозорењем да је уништавамо и да је група цивилизација, ванземаљских, наравно, а којој ми Земљани не припадамо, послала упозорење да се дозовемо памети и престанемо са прављењем глупости, иначе оде наша лепа планета, паааа…. рецимо, у вечна ловишта, а самим тим и ми са њом на исто место, како је било приказано у филму из 1951. године (рекоше тамо „Earth will be eliminated“ – „Земља ће бити елиминисана“), док у савременијој верзији, неће страдати планета, већ су дошли управо да је спасу, е ви за кључите од чега и кога (мисија „save the Earth“ – „спасити Земљу“). У новијој верзији приказују и сфере, које се налазе свуда на планети са сврхом сличном Нојевој арци, само што овај пут скупљају само животиње, а нама људима како буде.
Наравно, као и увек када људи пишу сценарија, извукли смо се, оно „за длаку“ што се каже, али увидеше ванземљаци да ипак вреди да ни нама, ни планете не науде, те нас оставише на миру, нешто као у филму „Крај света“ („The World’s End”) из 2013. године, који ово тмурно, кишовито време врло брзо може „разведрити“ смехом и хумором, наравно британским у овом случају, а и са добром глумачком екипом (само да убацим да је и један од Џејмс Бондова у филму – Пирс Броснан – Pierce Brendan Brosnan, па ко воли, нек’ изволи). За оне, који као и ваша Неда, воле и да читају, напомена да је филм инспирисан научно-фантастичном кратком причом „Farewell to the Master“ („Збогом господару“) америчког аутора Хери Бејтса (Hiram Gilmore „Harry“ Bates III) из 1940. године, која има нешто другачију радњу, па је тиме и већи изазов пронаћи је и прочитати. А тек ко успе доћи до стрипа, тај је цар, јер је компанија Марвел Комикс (Marvel Comics) седамдесетих година ХХ века издала адаптиране класичне научно-фантастичне кратке приче укључујући и „Збогом господару“ у едицији „Непознати свет“ („Worlds Unknown“). Па да нам ово време брже прође у плаветнилу и чистом ваздуху, међу меканим нашим јастуцима и удобним, кућним папучама.
Ваш „експерт“ за правила Неда
