E, kakvi se tamo sve akrepi kriju! Kako napisa negde, a čini mi se u svojoj knjizi „Smrt je neprovjerena glasina“, Emir Kusturica, tako i vaša Neda otkri da se u njoj „bore čo’ek i ‘ercegovac“, a ko će na kraju pobediti sam Bog zna, bar u slučaju vaše Nede. Doduše, mogla bi i Neda da pozajmi izjavu i velikog Mome Kapora, koju pročita jednom da se u njemu „bore Hercegovac i Beograđanin“, jer kanda je vaša Neda već neko vreme žitelj glavnom nam grada, ali genetika je čudo, naročito hercegovačka. Iako sam se prilično pobrinula da svog ‘ercegovca sputam i privedem „društveno prihvatljivom“ ponašanju, ali ovo trenutno stanje nekako ga dodatno draži, te nije isključeno da ću morati da preduzmem neke dodatne mere ograničavanja zadovoljstava svoga ‘ercegovca, pa da sve bude kako „savremeno društvo“ nalaže ili bar približno tome. Elem, tako razmišljajući u kućnim uslovima, kao i većina nas danas, sve više pronalazim podatke kako se priroda, eto za ovih nekoliko meseci, počela oporavljati od čovečijeg brljanja po njoj.
Zna priroda šta joj je činiti, ali onda se zapitam da nije pre moj ‘ercegovac u pravu, jer brljaše po prirodi onaj što sebe naziva savremenim razumnim čovekom, a svima je sa ovih prostora poznato da je taj naš ‘ercegovac dobra i iskrena raja, koja se trudi uvek da živi u skladu sa prirodom, te onda možda pre trebam sputati tog svog čo’eka, a ‘ercegovcu dati da se razmaše i prodiše punim plućima ovaj sada čistiji zrak? Ne znam više ni sama šta bi tu bilo najbolje činiti, te odlučih da se vratim dangubi – omiljenom stanju, koje kod mene traje od nekih 15 do 19 sati, kada obavezno dodam kofeina u telo i provežbavam vijuge uz dragu nam „Slagalicu“.
Tako u razmišljanju o čistijoj planeti, plavljoj no što je bila u poslednje vreme, a kako je prošle nedelje 22. aprila bio Dan planete Zemlje, setih se, naravno, filma koji baš lepo paše uz tu tematiku – „Dan kada je Zemlja stala“ („The Day the Earth Stood Still“). Usledilo je pitanje za koju se verziju odlučiti? Postoje dve verzije: iz 1951. godine (glavne uloge: Majkl Reni – Michael Rennie; Eric Alexander Rennie i Patrisija Nil – Patricia Neal; Patsy Louise Neal – imala je ulogu u filmu „Doručak kod Tifanija“ – „Breakfast at Tiffany’s“ iz 1961. godine) i savremenija iz 2008. godine sa Kijanu Rivsom (Keanu Charles Reeves), Dženifer Koneli (Jennifer Lynn Connelly), Keti Bejts (Kathleen Doyle Bates), Džonom Klisom (John Marwood Cleese) i u svojoj drugoj ulozi u karije Džejden Smit (Jaden Christopher Syre Smith), kao i još poznatih glumaca, ali da ne bih „davila“ više, kako su mi skrenuli pažnju da umem raditi, te da skratim malo. Naime, priča je poučna, jer se sve svodi na vanzemaljce, koji stižu na našu lepu planetu sa upozorenjem da je uništavamo i da je grupa civilizacija, vanzemaljskih, naravno, a kojoj mi Zemljani ne pripadamo, poslala upozorenje da se dozovemo pameti i prestanemo sa pravljenjem gluposti, inače ode naša lepa planeta, paaaa…. recimo, u večna lovišta, a samim tim i mi sa njom na isto mesto, kako je bilo prikazano u filmu iz 1951. godine (rekoše tamo „Earth will be eliminated“ – „Zemlja će biti eliminisana“), dok u savremenijoj verziji, neće stradati planeta, već su došli upravo da je spasu, e vi za ključite od čega i koga (misija „save the Earth“ – „spasiti Zemlju“). U novijoj verziji prikazuju i sfere, koje se nalaze svuda na planeti sa svrhom sličnom Nojevoj arci, samo što ovaj put skupljaju samo životinje, a nama ljudima kako bude.
Naravno, kao i uvek kada ljudi pišu scenarija, izvukli smo se, ono „za dlaku“ što se kaže, ali uvideše vanzemljaci da ipak vredi da ni nama, ni planete ne naude, te nas ostaviše na miru, nešto kao u filmu „Kraj sveta“ („The World’s End”) iz 2013. godine, koji ovo tmurno, kišovito vreme vrlo brzo može „razvedriti“ smehom i humorom, naravno britanskim u ovom slučaju, a i sa dobrom glumačkom ekipom (samo da ubacim da je i jedan od Džejms Bondova u filmu – Pirs Brosnan – Pierce Brendan Brosnan, pa ko voli, nek’ izvoli). Za one, koji kao i vaša Neda, vole i da čitaju, napomena da je film inspirisan naučno-fantastičnom kratkom pričom „Farewell to the Master“ („Zbogom gospodaru“) američkog autora Heri Bejtsa (Hiram Gilmore „Harry“ Bates III) iz 1940. godine, koja ima nešto drugačiju radnju, pa je time i veći izazov pronaći je i pročitati. A tek ko uspe doći do stripa, taj je car, jer je kompanija Marvel Komiks (Marvel Comics) sedamdesetih godina HH veka izdala adaptirane klasične naučno-fantastične kratke priče uključujući i „Zbogom gospodaru“ u ediciji „Nepoznati svet“ („Worlds Unknown“). Pa da nam ovo vreme brže prođe u plavetnilu i čistom vazduhu, među mekanim našim jastucima i udobnim, kućnim papučama.
Vaš „ekspert“ za pravila Neda
