Ionako neće biti ko zna šta zanimljivo na mnoštvu programa ovih raznih TV kanala, te možda i ja malo ugrabim vaše pažnje. Elem, leto prolazi kao i svake godine i sprema nas za hladnije dane, koji slede, a kojima se, nakon „kuvanja“ na asfaltu, iskreno radujem. Naravno, kao i uvek, radujem se negde do decembra, možda radost potraje i do januara, a onda počne žal za toplijim dobom, te se iskreno zahvaljujem Svevišnjem što se rodih u Srbiji, koja promeni sva godišnja doba tokom godine. Ne volimo mi ovde ništa stalno, konstantno, već samo promenu, sve po principu izreke Panta rei – sve teče, sve je podložno večitom menjanju (starogrčki: Πάντα ῥεῖ – panta rhei, skraćenica od Τα Πάντα ῥεῖ – ta panta rhei; Παντα ρει και ουδεν μενει – Sve teče, sve se kreće; a prvi ju je izrekao Simplicije iz Cilicije, kako bi opisao jedan od koncepata Heraklitove filosofije, te je znamo kao Heraklitovu izreku), pa je tako i ovde kod nas sve podložno menjanju. Umesto Balkan – što znači na turskom šumovite planine, ili onog starog Hum, od stare srpske reči Helm, od kojih neki kažu da i Homoljske planine nose naziv, ili pak naziva koji je isto bio u opticaju Hemus, od grčke reči αἵμα, a znači krv – mogli bi nas zvati još i Večita promena.
Pa zar nije istina? Na ovim prostorima se uvek nešto menja i to u kraćim vremenskim razdobljima. Carstva promiču, prelaze i prolaze, gaze i raspadaju se na ovom prostoru, kojem imena razna davaše mnogi. Ustavi se samo novi pišu. Sva moguća državna uređenja probasmo. Gradovi gde neki bejaše više ih nema, a drugi neki nastaše u blizini. Čak i Dunav menjaše svoj tok u Vojvodini, a time i neke granice dođoše na preispitivanja. Ništa ovde nije stalno i vo vjeki vjekov, već je jedino stalno – promena. I tako, u tom sveoštem menjanju jedino što se vrlo teško menja smo očito mi sami, jer konstanta koja traje, jedina, jeste inat. E, inat je nešto što nam niko nikada nije uspeo promeniti. Prosto je u našoj DNK-a upisan i izgleda da i nema nešto u planu odatle skoro da se seli. Vala, iskreno, i ne bih da me napusti moj inat. Jeste, više puta me je glava zabolela od rođenog inata, ali bilo je mnogo više situacija u kojima je bio prava pokretačka snaga. Evo i primera. Iz inata odlučih pre neki dan da pravim svoju papazjaniju, nadajući se jestivu, sa korama za lazanje.
O, da, verovatno Italijani sada planiraju da me linčuju, jer bitan sastojak jela sa njihovih prostora, čiji „koreni“ vuku poreklo da li od Starih Grka, Arapa ili Kineza, nikako da se usaglase razni tumači istorije kulinarstva, uzeh i odlučih da mućkam nešto drugo. Ali to je valjda ta naša potreba za večnim menjanjem, jer zašto mora svako jelo uvek baš isto da se pravi? Ozbiljno. Pa zar nisu mnoga i nastala tako što je neko nešto eksperimentisao, doduše možda u tom procesu demolirao kuhinju i možda je neko od degustatora imao stomačnih problema, ali tako nastaju „egzotični“ novi recepti, zar ne? Naime, vaša Neda je kupila lepe kore za lazanje i ostale sastojke sve promenila. Nemojte brinuti, nije ništa vegansko ili vegetarijansko bilo pripremljeno, već kako naša kuhinja i nalaže, punomasnih sastojaka nije falilo: sira, suhomesnatog, jer ma šta oni pričali dim-dva na bukovom drvetu nikome nije uništilo zdravlje, u umerenim količinama, naravno. Pa kečapa obavezno, origana umereno, pavlake napredno i kačkavalja breg veličine Himalaja, te i sloj ukusnih šampinjona, da doda na hranljivosti. Uvek setim dede kada je govorio za pitu sa sirom da valja tek kada se topi u ustima, a slast i mast cure niz ruku do lakta, pa tako i ja dodah sastojaka da se oko brka i masti i slasti i cakli, te sve lako sklizne niz gušu, bez bojazni da će se negde zaglaviti i nekoga pridaviti.
Nadam se da mi vegani i vegetarijanci neće zameriti, ali jednostavno spadam u klasični primerak balkanskog homo sapiensa (lat. Homo sapiens – čovek umni, čovek razumni), iako se često zamislim nad onim sapiens – sapiens – koliko smo to stvarno umni, a tek razumni, i volim ono sušeno u pušnici na bukovom drvetu bar po nekada da malo pod zubić osetim. Kako kažu moji stari: „Daje mu neki šmrek?“ E, voli vaša Neda i taj „šmrek“ da oseti sa vremena na vreme, pa neka bude kako bude, iako skoro nađoh podatak da jeste manje srčanih udara u populaciji koja se hrani veganski i vegetarijanski, ali da je više moždanih udara, te tako i ja sada vagam – srčani ili moždani, hm? Pa razmišljam da ipak nastavim sa unosom holesterola i dam masnoće svom mozgu, a srce će i onako ovaj stres dokusuriti. A i nutricionisti nisu baš toliko protiv sušene slanninice. Znaju ljudi da je prasence na ovim prostorima car životinja, nego šta. Uostalom, pepeo od bukovog drveta je korišćena u prošlosti za pravljenje ceđi, kojom su prali sve – od posuđa, veša, do kose na glavi, te kada se podloži bukovo drvo i njime dimi suvo meso nema straha, ni strepnje, samo kasnije treba oštar nož i apetiti da se nastavi degustacija.
I tako je vaša Neda spremala neki svoj specijalitet sa domaćim namirnicama sa ovih prostora, koje naše telo lepo i lako vari, a koje su i naši preci jeli i ništa im nije falilo. Naproti, odbraniše nam zemlju u nekoliko ratova zahvaljujući između ostalog i svojoj snalažljivosti i dobroj ishrani. A po vađenju iz rerne te moje papazjani-lazanji trebalo je pripremiti kontrolnu grupu degustatora da pre svega odluče probati mojih ruku delo, jer prethodna iskustva degustacije onoga što vaša Neda ume smlatiti u kujni i nisu bila baš za prepričavanje, a ni ti recepti za buduće spravljanje i neku dalju konzumaciju. Ipak, bili su hrabri i prihvatili su se noža i viljušaka, pa uz reči „Pomoz’ Bože junaci“ pristupiše izvršenju svog zadatka. Rezultat je bio sledeći: masan brk, prazna tepsija, mnogo popijene vode i piva, višak holesterola, pritisak jedva u normali, pauza do deserta i najvažnije – svi hrabri „opusni kunići“ mog projekta „Papazjani-lazanji“ su preživeli bez većih posledica po svoje zdravlje, URA! Sada vaša Neda planira da proba neke zanimljive kombinacije recepata za punjeni crni luk. Zanimljivo, nego šta. A valjda će biti još hrabrih degustatora da se i sa ovom „ekspertskom“ kulinarskom ludorijom vaše Nede uhvate u koštac.
Pa kada svi nešto kuvaju da i vaša Neda proba, te opravda ono „ekspert“ u svom nazivu, te u ove predpraznične dane isproba sve što bi posle moglo za slavlja da se sprema, a šta da se u širokom luku zaobilazi. Do sledećeg masnog brka i povećanog obima struka.
Vaš „ekspert“ za pravila Neda
