Radilo se o jednom od najkrvavijih sukoba tokom Drugog svetskog rata uopšte. Amerikanci su planirali da ostrvo zauzmu za 5 dana, no zbog japanskog otpora cela se operacija produžila na 36 dana.
Točno u 08:59 na današnji dan počelo je iskrcavanje američkih marinaca na plažu na južnoj strani ostrva Ivo Džima. Radi se o pacifičkom ostrvu vulkanskog porekla.
Već prvog dana bitke, na plažu se iskrcalo oko 30,000 američkih marinaca. Japanci su bili dobro utvrđeni, sa dvadesetak hiljada vojnika i jakom infrastrukturom koja je uključivala i 18 kilometara podzemnih tunela.
Japanski zapovednik na ostrvu bio je general Tadamiši Kuribaiaši. Pričekao je da se američki marinci u miru iskrcaju na plažu, a tek tada je udario po njima, te je time započelo jedno od najvećih bitaka ‘prsa u prsa’ u Drugom svetskom ratu.
Posle mesec dana krvavih obračuna od 22.000 Japanaca samo 212 najtežih ranjenika se predalo 26. marta 1945, dok su Amerikanci imali više od 6.800 mrtvih.
Danas je ova bitka dobro poznata u svetu zbog ne tako davno snimljenih američkih filmova na tu temu („Flags of Our Fathers“ i „Letters from Iwo Jima“).
Ostali događaji na današnji dan:
1473. Rođen poljski naučnik Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema i utemeljivač moderne astronomije. Njegovo učenje bilo u suprotnosti s crkvenom naukom o Zemlji kao središtu sveta, zbog čega su mnogi njegovi sledbenici stradali kao žrtve katoličke inkvizicije. Katolička crkva 1616. zabranila sva dela koja su se zasnivala na Kopernikovom učenju, a zabrana skinuta 1757.
1674. Potpisan Vestiminsterski ugovor kojim je okončan englesko-holandski rat, a Nova Nizozemska, područje današnjeg Njujorka, pripala Engleskoj.
1797. Papa Pije VI potpisao Tolentinski ugovor s Napoleonom Bonapartom, a prema kom su Bolonja, Romanja i Ferara pripale Francuskoj.
1807. Britanska flota prošla kroz Dardanele da bi se potom pridružila ruskim snagama u ratu protiv Turske.
1861. Carskim manifestom i Zakonom o pravnom položaju seljaka car Aleksandar II ukinuo kmetstvo u Rusiji.
1918. Sovjetski Centralni izvršni komitet izdao dekret o zabrani privatnog vlasništva nad zemljom, vodama i prirodnim resursima.
1922. U Zagrebu izašao prvi broj lista „Borba“, iza kog je stajala ilegalna Komunistička partija Jugoslavije. List zabranjen 13. janaura 1929. Ponovo izlazio u Drugom svetskom ratu u Užicu krajm 1941. i u Bosanskoj krajini od oktobra 1942. do februara 1943. Posle rata nastavio da izlazi u Beogradu kao dnevni list.
1940. Umro srpski političar Ljubomir Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije do 1901. i jedan od osnivača Samostalne radikalne stranke 1902. Od 1919. bio predsednik novoformirane Demokratske stranke, predsednik jugoslovenske vlade, a od 1929. lider Udružene opozicije.
1942. Japanski avioni u prvom napadu na Australiju u Drugom svetskom ratu bombardovali Darvin i obližnju vojnu bazu. U napadu poginula 243 Australijanca, potopljeno osam brodova i uništena 23 aviona.
1945. Američke snage iskrcale se u Drugom svetskom ratu na pacifičko ostrvo Ivo Džima. U borbama koje su trajale do 26. marta, kada su se Japanaci predali, poginulo više od 6.800 Amerikanaca.
1951. Umro francuski pisac Andre Žid, jedna od najkontroverznijih i najuticajnijih ličnosti francuske književnosti XX veka. Romanopisac, esejist, kritičar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1947, a 1952. njegova dela našla se na spisku zabranjenih knjiga Vatikana.
1952. Umro norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. Za vreme Drugog svetskog rata, kao simpatizer Kvislinga i nacističke Nemačke, izgubio popularnost, a njegovi čitaoci mu poštom vraćali knjige. Posle rata, u dubokoj starosti, osuđen na visoku novčanu kaznu zbog saradnje sa okupatorom.
1959. Velika Britanija, Grčka i Turska potpisale, u Londonu, sporazum o nezavisnosti Kipra, na kom je godinama trajao ustanak protiv britanske kolonijalne vlasti.
1976. Island prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom posle neuspešnih pregovora dve zemlje o pravu na ribarenje u spornim vodama. Time počeo „bakalarski rat“.
1977. U Bukureštu potpisan jugoslovensko-rumunski sporazum o daljem zajedničkom korišćenju Dunava i izgradnji hidrocentrale „Đerdap 2“.
1991. Boris Jeljcin zatražio ostavku predsednika SSSR Mihaila Gorbačova, tvrdeći da je žrtvovao reforme da bi povećao ličnu vlast.
1992. U Južnoj i Severnoj Koreji stupili na snagu sporazumi o zabrani nuklearnog oružja na Korejskom poluostrvu.
1993. Od 1.500 putnika i članova posade feribota koji je potopljen u oluji pored obala Haitija spaseno njih 285.
1997. U 93. godini umro kineski državnik Deng Sjaoping, koji je kao kineski lider od 1978. poveo zemlju u političke i privredne reforme. Sa vlasti se povukao 1990, ali do smrti imao presudan uticaj u postmaoističkoj Kini.
1999. Ubijen verski vođa iračkih šiita, veliki ajatolah Mohamad Sadek al Sadr, s dva sina.
2002. Posle ubistva šest izraelskih vojnika izraelske snage napale sedište palestinskog vođe Jasera Arafata u Gazi, poginulo 15 Palestinaca.
