Može se čuti od mnogih kako „greh na usta izlazi, a ne ulazi“ i time se objašnjava zašto se ne posti, dok se zanemaruju drugi aspekti posta, mnogo bitniji i važniji – duhovni, jer post osim te telesne strane ima i svoju duhovnu stranu. Telesni aspekt posta, koji čini uzdržavanje od određene hrane i alkoholnih pića, samo je pomoćno sredstvo za duhovnu borbu protiv strasti i cilj mu je umirenje telesno. Duhovni post je uzdržavanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela, i podrazumeva uzdržavanje od svake pohotljivosti, a Sveti Oci su oduvek isticali duhovnu stranu posta i pisali su da sam telesni post Bog ne prihvata. Veliki post naziva se tako jer je i najduži post u godini i traje 48 dana, odnosno sedam sedmica, a to su: prva sedmica zove se Čista ili Nedelja Pravoslavlja, kada se slavi pobeda nad ikonoborcima i uspomena na ponovno uspostavljanje poštovanja ikona 843. godine u vreme carice Teodore i patrijarha Metodija, druga – Pačista, jer dolazi posle Čiste, od XIV veka posvećena Svetom Grigoriju Palami arhiepiskopu solunskom i čudotvorcu, a pre toga je u VII veku na kraju ove nedelje čitano Jevanđelje o bludnom sinu, treća – Krstopoklona, kada se na kraju jutrenja iznosi Časni krst na poklonjenje i celivanje kao podsećanje na raspetog i vaskrslog Gospoda i Njegove pobede nad smrću, četvrta sedmica – Sredoposna, koja je na sredini posta i posvećena je sećanju na Svetog Jovana Lestvičnika igumana manastira Svete Katarine na Sinaju u VI veku, peta sedmica – Gluvna, kada se ne peva, ne igra i ne svira, a posvećena je Svetoj Mariji Egipćanki koja se 47 godina podvizivala u pustinji, šesta sedmica – Cvetna, nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista pri Njegovom ulasku u Jerusalim, te je i posvećena uspomeni na poslednji carski ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim, i sedma, poslednja semica je Strasna ili Velika nedelja, koja se provodi u najstrožijem postu. U Strasnoj nedelji je i Veliki petak – jedini dan u godini kada se u Pravoslavnim hramovima ne služi Liturgija, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristu i tada se iznosi plaštanica u kojoj je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.
Na Veliki petak ne čuju se ni crkvena zvona, već počev od bdenja na Veliki četvrtak oglašava se samo klepetalima. Ove sedmice se farbaju i jaja, kao znak Vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista. U nekim krajevima farbanje jaja počinje na Veliki četvrtak, dok ima mesta gde se farbaju i na Veliki petak i Veliku subotu. Najstarije svedočanstvo o Velikom postu potiče iz II veka, a o postu je govorio i otac Tadej u svojoj pouci o pričešćivanju: „Treba pripremiti srce da se u Svetom Pričešću sjedini sa Gospodom. Post je potreban za smirenje tela, jer kada se telo smiri, smiriće se i duša. Crkva je propisala kako treba postiti. Srce treba pripremiti. Mi možemo ništa ne jesti, a da nam je srce zlobno i pakosno. Kako da primimo Sveto Pričešće kada ne podnosimo bližnje? Uzećemo Sveto Pričešće, ali ne za spasenje, jer smo zadržali paklene osobine, koje su zle. Post je priprema za smireno srce. Sveti Oci kažu: ‘Onaj koji nije poslušan uzalud posti i moli se Bogu. Poslušanje je veće od posta i molitve.’ Kad sam bio mlad nisam razumeo uputstva Svetih Otaca, ali kasnije sam video da je to tačno. Ko ne smiri srce i ne očisti ga od zlih misli, uzalud posti. Gospod je sav mir, sav radost. Treba pripremiti srce da bude krotko, smireno, u suprotnom uzećemo Sveto Pričešće na osudu, a ne na spasenje. Zato se i molimo da nam ‘Pričešće ne bude na sud, nego na spasenje’…“ – Pouke oca Tadeja iz knjige „Otac Tadej – Duhovnik našeg vremena – život i pouke“ autora Vesne Nikčević.
Snežana Nedić
