Када је Бог креирао жену, дуго је радио. Јако, јако дуго…
Једном од анђела то је било чудно па се појавио у његовој радионици и питао:“Зашто се с њом бавиш тако дуго?“
Бог је одговорио: „Јеси ли можда видио упутства за састављање?
Мора бити водоотпорна, не сме бити од пластике, мора имати више од 200 гибљивих дијелова, које је могуће заменити, њено тело мора беспрекорно функционисати, чак и кад се храни малим количинама хране и пије само дијетално пиће.
Мора имати пријатну спољашност која ће се свидети свима, али мора имати и топлу, нежну и дивну душу. Мора бити јака и трпети све недаће, бити стабилан стуб подршке и меко раме за плакање. Мора имати наручје у којем могу седити чак четири детета истовремено.
Њен пољубац мора оздравити све, од раскрвављених колена до сломљеног срца. И за све наведене улоге, које мора обавити, има – погледај у пакет – само две руке“
Анђео је застао на трен у чуду, када је чуо које су све функције написане у упутству за састављање и рекао: „Само две руке? И то при стандардном моделу? То је превише посла за један дан, заврши то сутра“
„Не, нећу,“ протестовао је Бог, „сад сам већ тако близу томе да завршим ову креацију, која ми је прирасла срцу, да се не желим зауставити, већ се зна сама оздрављати и лако ради осамнаест сати на дан. “
Анђео се приближио и дотакнуо жену па у чуду проговори „Али Боже, направио си је тако меку“
„Заиста је мека“, сложио се Бог, „али направио сам је истовремено и чврстом. Немаш појма шта све може истрпети и шта све може постићи“
„Хоће ли знати и мислити?“ питао је анђео.
„Не само то“, одговорио је Бог, „знаће процењивати и преговарати, одлучивати и заузимати се…“
Анђео је у том тренутку нешто опазио, подигао руку и дотакнуо женино лице.
„Ајој, мислим, да пушта. Рекао сам ти да је то превише посла за један дан.“ изјави победносно анђео.
„Ништа не пропушта“, разљутио се Бог и загрмио „То је суза.“
„Чему сузе?“ упитао је анђео.
Бог је одговорио: „Суза је могућност, да изрази своје весеље, болест, бригу, разочарање, љубав, осамљеност, жалост и понос.“
Анђео је био истински очаран: „Боже, ти си геније, на све си мислио. То, што си направио, је поштовања и обожавања вредно. Жена је чудо.“
Жене знају да пољубац и загрљај лече сломљена срца. Доносе весеље, љубав и наду, саосећајне су и живе за идеале.
Али, иако савршене, Богу се ипак поткрала грешкица. Жене, наиме, често заборављају колико заиста вриједе…
