Вештачка интелигенција „пада” на тесту здравог разума

Откако је вештачка интелигенција (АИ) постала део наше свакодневице, подељена су мишљења о њеној моћи. Док Илон Маск упозорава да је АИ већ надмашила човечанство, најновија истраживања откривају неочекивану истину: чак и мала деца су супериорнија од најнапреднијих алгоритама када је у питању разумевање људске природе.

Истраживање је показало да вештачка интелигенција, упркос задивљујућој брзини рачунања, озбиљно заостаје у откривању мотива и намера који стоје иза људских поступака.

Бебе читају мисли боље од ботова

Оно што је за одрасле, па чак и за бебе, потпуно природно и лако, за вештачку интелигенцију представља готово нерешив задатак. Људи поседују способност да поуздано закључе шта некога покреће на одређену акцију, док машине и даље само „симулирају” одговоре на основу статистике.

„Одрасли, па чак и бебе, могу лако да донесу поуздане закључке о томе шта покреће поступке других. Постојећој вештачкој интелигенцији то је изузетно тежак задатак”, објашњава Моира Дилон, једна од учесница истраживања.

Изазов за будуће „вештачке мислиоце”

Резултати истичу суштинску разлику између људске когниције и машинског процесирања података. Да би АИ заиста могла да репликује људско понашање, програмери ће морати да пронађу начин да уграде флексибилност и здрав разум у дигиталне мозгове.

Људска предност: Способност препознавања туђих циљева и преференција.
Машински недостатак: Ослањање на обрасце уместо на разумевање контекста и мотивације.

Компаније које теже стварању „опште интелигенције” (АГИ) сада пред собом имају јасан путоказ: машине ће морати да науче да размишљају баш као деца – ослањајући се на темељне социјалне вештине које чине суштину људског бића.

Извор: Политикин забавник

Приредио: