Kada je Bog kreirao ženu, dugo je radio. Jako, jako dugo…
Jednom od anđela to je bilo čudno pa se pojavio u njegovoj radionici i pitao:“Zašto se s njom baviš tako dugo?“
Bog je odgovorio: „Jesi li možda vidio uputstva za sastavljanje?
Mora biti vodootporna, ne sme biti od plastike, mora imati više od 200 gibljivih dijelova, koje je moguće zameniti, njeno telo mora besprekorno funkcionisati, čak i kad se hrani malim količinama hrane i pije samo dijetalno piće.
Mora imati prijatnu spoljašnost koja će se svideti svima, ali mora imati i toplu, nežnu i divnu dušu. Mora biti jaka i trpeti sve nedaće, biti stabilan stub podrške i meko rame za plakanje. Mora imati naručje u kojem mogu sediti čak četiri deteta istovremeno.
Njen poljubac mora ozdraviti sve, od raskrvavljenih kolena do slomljenog srca. I za sve navedene uloge, koje mora obaviti, ima – pogledaj u paket – samo dve ruke“
Anđeo je zastao na tren u čudu, kada je čuo koje su sve funkcije napisane u uputstvu za sastavljanje i rekao: „Samo dve ruke? I to pri standardnom modelu? To je previše posla za jedan dan, završi to sutra“
„Ne, neću,“ protestovao je Bog, „sad sam već tako blizu tome da završim ovu kreaciju, koja mi je prirasla srcu, da se ne želim zaustaviti, već se zna sama ozdravljati i lako radi osamnaest sati na dan. “
Anđeo se približio i dotaknuo ženu pa u čudu progovori „Ali Bože, napravio si je tako meku“
„Zaista je meka“, složio se Bog, „ali napravio sam je istovremeno i čvrstom. Nemaš pojma šta sve može istrpeti i šta sve može postići“
„Hoće li znati i misliti?“ pitao je anđeo.
„Ne samo to“, odgovorio je Bog, „znaće procenjivati i pregovarati, odlučivati i zauzimati se…“
Anđeo je u tom trenutku nešto opazio, podigao ruku i dotaknuo ženino lice.
„Ajoj, mislim, da pušta. Rekao sam ti da je to previše posla za jedan dan.“ izjavi pobednosno anđeo.
„Ništa ne propušta“, razljutio se Bog i zagrmio „To je suza.“
„Čemu suze?“ upitao je anđeo.
Bog je odgovorio: „Suza je mogućnost, da izrazi svoje veselje, bolest, brigu, razočaranje, ljubav, osamljenost, žalost i ponos.“
Anđeo je bio istinski očaran: „Bože, ti si genije, na sve si mislio. To, što si napravio, je poštovanja i obožavanja vredno. Žena je čudo.“
Žene znaju da poljubac i zagrljaj leče slomljena srca. Donose veselje, ljubav i nadu, saosećajne su i žive za ideale.
Ali, iako savršene, Bogu se ipak potkrala greškica. Žene, naime, često zaboravljaju koliko zaista vrijede…
