Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 23. aprila po julijanskom, odnosno 6. maja po gregorijanskom kalendaru proslavljaju dan posvećen Svetom Đorđu ili Svetom Georgiju – Đurđevdan, kako je još poznat u Srbiji. Malo je pouzdanih podataka o životu Svetog Đorđa, a prema predanju rođen je 275. ili 280. godine u maloazijskoj oblasti Kapadokiji u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici. Otac Svetog Đorđa je bio oficir i stradao je za Hrista dok je Đorđe bio mali, te se on sa majkom preselio na veliko majčino porodično imanje u Palestini, gde je izrastao u hrabrog, snažnog, lepog i obrazovanog mladića. Zatim je otišao u vojsku, kao i njegov otac pre njega, gde je brzo napredovao zahvaljujući svojom hrabrošću i zaslugama, te je od običnog vojnika i tribuna, već u dvadesetoj godini dobio od cara Dioklecijana čin komita, odnosno vojvode. Za vreme cara Dioklecijana 303. godione organizovan je deseti po redu progon hrišćana, a videvši nemilosrdno istrebljenje svoje sabraće u veri Georgije je razdelio sve svoje bogatstvo siromašnima i oslobodio je sve svoje robove, a tako je učinio i na majčinom imanju u Palestini, i na saboru je govorio protiv progona, te je došao i pred cara i ispovedio svoju hrišćansku veru, na šta je car odgovorio naredbom da ga zatvore u tamnicu, gde su usledila različita mučenja ne bi li ga naterali da se odrekne Hrista. Vezivali su ga i noge mu stavljali u klade, a kamenom pritiskali grudi, ali nije se Georgije odrekao svoje vere.
Vezivali su ga za točak za mučenje, koji je imao daske prepune eksera, udica, noževa i mačeva, te se vezan za njega okretao dok mu telo nije bilo svo u ranama, ali se Georgije nije odrekao svoje vere. Kada su ga odvezali mislili su da je mrtav, ali kako nije bio, car je naredio da ga zakopaju do glave u negašeni kreč i da tako ostane tri dana kako bi sagoreo, ali je i posle toga Georgije ostao živ i nije se odrekao svoje vere. Car je pozvao i najvećeg mađioničara u carstvu Atanasija, koji je doneo dva napitka i na silu nateraše Georgija da popije prvi, koji je trebalo da učini da se odrekne svoje vere, ali na Georgija nije delovao i ostade on čvrst u svojoj veri, te mu dadoše i drugi smrtonosni napitak, ali ni on nije delovao i Georgije na čuđene svih ostade živ. Neki dvorjani savetovaše cara da onda dovede Georgija da se pred kipom Apolona odrekne svoje vere. Car ih posluša i dovedoše Georgija, koji se prekrsti pred kipom i Apolonov kup se sruši, a zatim i svi drugi kipovi u hramu. Videla je to careva žena Aleksandra i ona poverova u Georgijevog Boga, koji mu daje toliku snagu, te car naredi da se i Georgiju i njegovoj ženi Aleksandri odrube glave.
Malaksala carica Aleksandra na putu do pogubljenja zatraži da se malo odmori i tada izdahnu, a Georgije se pomoli i bi posečen 23. aprila po julijanskom kalendaru, odnosno 6. maja po gregorijanskom kalendaru 303. godine. Prema zaveštanju telo Svetog Georgija je preneto u Lidiju, a na njegovom grobu je kasnije podignuta crkva, koja je po crkvenom učenju posvećena Svetom velikomučeniku Georgiju i obnovljena je 3./16. novembra kada se kod Srba obeležava praznik Đurđic, koji je posvećem obnovljenju hrama. U ikonografiji Pravoslavne crkve Sveti Georgije je od VII veka predstavljan kao vojnik bez konja u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci, a od IH veka prikazuje se i u vojvodskom odelu na konju kako kopljem ubija aždaju, dok udaljena stoji ženska prilika u gospodskom odelu za koju se smatra da predstavlja caricu Aleksandru. Troparь velikomučenika Georgiя, glas 4.: Яko plennыh svoboditelь/ i niщih zaщititelь,/ nemoщstvuющih vrač,/ pravoslavnыh poborniče,/ pobedonosče, velikomučeniče Georgie,/ moli Hrista Boga// spastisя dušam našim. (Tropar, glas 4.: Jako pljenih svoboditelj i niščih zaščititelj, nemoščstvujuščih vrač, carej poborniče, pobjedonošče, velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga spastisja dušam našim. Tropar, glas 4.: Kao oslobodilac zarobljenih, zaštitnik siromašnih i lekar bolesnih, borče protiv careva, pobedniče, velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga da spase duše naše.) Tropar drugi, glas 4.: Podvigom dobrim podvizalsja jesi, strastoterpče Hristov vjeroju, i mučiteljej obličil jesi nečestije, žertva že blagoprijatna Bogu prinesalsja jesi.
Tjemže i vjenec prijal jesi pobjedi, i molitvami svjate, tvojimi, vsjem podaješi pregrješenij ostavljenije. (Tropar drugi, glas 4.: Dobar boj si vojevao mučeniče Hristov za veru, izobličivši bezbožnost mučitelja, i kao blagoprijatna žrtva si se prineo Bogu. Zato si primio venac pobede, i tvojim molitvama Sveti Georgije, svima podaješ oproštaj grehova.) Kondak velikomučenika Georgiя, glas 4.: Vozdelan ot Boga,/ pokazalsя esi blagočestiя delatelь čestneйšiй,/ dobrodeteleй rukoяti sobrav sebe:/ seяv bo v slezah, veseliem žneši,/ stradalьčestvovav že kroviю, Hrista priяl esi,/ molitvami, svяte, tvoimi vsem podaeši// pregrešeniй proщenie. (Kondak, glas 4.: Vozdjelan ot Boga, pokazalsja jesi blagočestija djelatelj čestnjejšij, dobrodjeteljej rukojati sobrav sebje, sjejav bo v slezah, veselijem žneši, stradalčestvovav že kroviju, Hrista prijal jesi, i molitvami svjate tvojimi, vsjem podaješi pregrješenij proščenije. Kondak, glas 4.: Poučen od Boga, pokazao si se kao slavni delatelj pobožnosti, sabravši sebi rukovet vrlina. Sejavši sa suzama, sa veseljem žanješ, i postradavši u krvi, Hrista si primio i tvojim molitvama, sveti, svima daruješ oproštaj grehova.)
