Čista nedelja Časnog posta (grč. Κυριακή της Ορθοδοξίας) završena je juče i danas je počela Pačista nedelja (grč. Β’ Κυριακή των Νηστειών), poznata i kao Hroma nedelja, koja je naziv dobila dodavanjem prefiksa pa na ime Čiste nedelje i znači – posle Čiste.
Čista ili Nedelja Pravoslavlja slavi pobedu nad ikonoborcima i uspomenu na ponovno uspostavljanje poštovanja ikona 843. godine u vreme carice Teodore i patrijarha Metodija. Tokom VIII i IX veka u Istočnom rimskom carstvu, nazivanom i Vizantija, nastao je pokret ikonoboraca (grč. εικονομαχία – ikonomahija), jeres, koja se borila za odbacivanje poštovanja svetih ikona, smatrajući da je to oblik idolopoklonstva, te su ikone bile izbacivane iz hramova i uništavane i otuda nazivi za ovaj pokret i ikonoklazam (grč. εικονοκλασία) i uništavalac ikona (grč. είκονοκλάστης).
Ikonoborstvo je započelo u Siriji i Jermeniji, a zatim se proširilo na celo carstvo. Pokret je imao dve faze, a počeo je 726. godine prvim državnim ukazom protiv ikona, koji je izdao car Lav III Isavrijanac (717 – 741) iz isavrijanske, odnosno sirijske dinastije. Naredni carevi delili su njegov negativni stav prema ikonama, te je za vreme vladavine cara Konstantina V Kopronima (741 – 775) bio surov progon ne samo ikona, već i njihovih poštovalaca, a održan je 754. godine i jedna ikonoborački sabor u Jeriji kod Carigrada. Cara Konstantina V Kopronima nasleđuje sin Lav IV Hazar (775 – 780; koji je nadimak Hazar dobio po majci princezi Cicek ili Čiček, ćerci hazarskog kagana Bihara, koja krštenjem 732. godine dobija ime Irina, grč. Ειρήνη – mir) i progoni poštovalaca ikona se smanjuju. Car Lav IV Hazar se ženi 769. godine Irinom izdanakom aristokratske porodice Sarandapeh, iz Atine, i sa njom dobija sina Konstantina VI. Nakon smrti cara Lav IV Hazar tron preuzima Irina 787. godine, kada prestaje progon ikona i ponovo se uspostavlja njihov kult. Na Sedmom vaseljenskom saboru 787. godine u Nikeji precizno je definisano poštovanje ikona, koje nije obožavanje (grč. λατρεία – latrija), jer ono pripada samo Bogu.
Nakon kraćeg perioda zatišja početkom IX veka ikonoborstvo opet uzima maha, te druga faza počinje 815. godine za vreme cara Lava V Jermenina, a nastavljaju njegovu politiku i carevi Mihailo II (820 – 829) i Teofilo (829 – 842).
Zahvaljujući carici Teodori i patrijarhu carigradskom Metodiju konačno dolazi do prekida proterivanja ikona i konačno je ozakonjeno i vaspostavljeno poštovanje svetih ikona 11. marta 843. godine. Te ovu pobedu Pravoslavlja obeležamo prve nedelje Velikog posta.
Pre posvećenja Čiste nedelje pobedi ikonofila nad ikonoborcima, u IX i X veku prva nedelja posta je bila posvećena starozavetnim prorocima Mojsiju, Aronu i Samuilu.
Pačista nedelja ili Hroma nedelja posvećena je sećanju na Svetog Grigorija Palamu, arhiepiskopa solunskog i čudotvorca (1296 – 1359), zastupnika isihazma (grč. ησυχια hesihia – mirovanje, tihovanje, ćutanje), rođenog u Carigradu, a poreklom iz Male Azije i velikim borcem za pravoslavlje protiv jeresi koje su se pojavile u njegovo doba.
Ime Hroma nedelja dolazi od konja Svetog Teodora Tirona, kome je subota prve nedelje posta posvećena.
