Prota Mateja Nenadović je bio jedan je od organizatora Prvog srpskog ustanka u valjevskom kraju, vojvoda i državnik.
Putovao je u Rusiju i s njom uspostavio prve ustaničke veze, i više puta putovao u Austriju radi nabavke oružja i municije. Komandovao je delom ustanika pri oslobođenju Valjeva i Šapca 1804. godine, Karanovca (danas Kraljevo) i Užica 1805. i delom konjice u bici na Mišaru 1806. godine.
Od 1805. do 1807. prvi je predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, a od 1807. do 1811. njegov član, potom tamnavski vojvoda, a sa Lukom Lazarevićem komandant ustaničkih snaga na Drini.
Posle pada Srbije prešao je u Austriju i u periodu 1814—1815. nastojao da zainteresuje velike sile za borbu Srbije protiv Turske.
Posle izbijanja Drugog srpskog ustanka prešao je u Srbiju, postao valjevski knez i član Narodne kancelarije.
Zbog neslaganja sa načinom vladavine kneza Miloša penzionisan je 1832. godine.
Član novoosnovanog Državnog sovjeta postao je 1838, ali zbog neslaganja sa knezom Mihajlom morao je 1840. napustiti Srbiju.
Posle dolaska Aleksandra Karađorđevića za kneza Srbije 1842. godine postao je državni savetnik; 1844. sa svojim ljudima ugušio je katansku bunu protiv kneževe vlasti; penzionisan je 1852. godine.
Napisao je knjigu svojih sećanja „Memoari“. Umro je u Valjevu, 11. decembra 1854. godine.
Ostali događaji na današnji dan:
1531. U zemljotresu u Portugalu poginulo nekoliko desetina hiljada ljudi, sušen velik deo prestonice Lisabona i nekoliko drugih gradova.
1777. Rođen srpski vojvoda i diplomata prota Mateja Nenadović, koji je sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. Bio je predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, prve Vlade Srbije. Njegovi „Memoari“, pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen istorijski dokument.
1815. Napoleon Bonaparta pobegao iz zatočeništva na ostrvu Elba i uz pomoć grupe sledbenika se vratio na vlast u Francuskoj. Njegova druga vladavina, nazvana „100 dana“, okončana u junu posle vojnog poraza kod Vaterloa.
1852. Britanski vojni transportni brod „Birkenhed“ potonuo u zalivu Simon uz obalu Južne Afrike, život izgubilo 485 osoba.
1885. Predstavnici 15 zemalja na kongresu u Berlinu, koji je organizovao nemački kancelar Oto fon Bizmark, dogovorili se o podeli centralne i istočne Afrike.
1901. Vođe Bokserskog ustanka u Kini Či Hsui i Hsu Čeng Juu javno pogubljeni odsecanjem glave.
1909. Turska priznala austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine.
1915. Nemci u Prvom svetskom ratu, u borbi protiv Francuza kod Malankura, prvi put u istoriji ratovanja upotrebili bacače plamena.
1916. Nemci u Prvom svetskom ratu potopili francuski teretni brod „Provansa II“. Poginulo 930 osoba.
1935. Škotski fizičar Robert Votson Vat demonstrirao prvi kompletan i upotrebljiv radar.
1936. Adolf Hitler u Nemačkoj otvorio prvu fabriku za proizvodnju „narodnog vozila“, „folksvagen“.
1952. Britanski premijer Vinston Čerčil saopštio da je Velika Britanija proizvela atomsku bombu i da će je isprobati u Australiji.
1960. Umro srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti, od 1937. do 1960. i član svih slovenskih akademija. Osnivač srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse.
1980. Egipat i Izrael uspostavili diplomatske odnose, čime je okončano 30-godišnje ratno stanje dve zemlje.
1986. Sovjetski Savez lansirao u Zemljinu orbitu prvi blok svemirske stanice „Mir“, koja je posle 15 godina uništena sagorevanjem, a nesagoreli delovi pali u Tihi okean 23. marta 2001.
1990. Pod vođstvom Violete Barios de Čamoro udružena lista 14 opozicionih partija Nikaragve dobila izbore pobedivši sandiniste predsednika Danijela Ortege.
1993. U snažnoj eksploziji koju su u Svetski trgovinski centar u Njujorku podmetnuli arapski islamski ekstremisti poginulo šest, a povređeno oko 1.000 osoba. Osam godina kasnije, 11. septembra 2001, obe kule STC srušene u napadu otetim putničkim avionima. U napadu poginulo oko 3.000 ljudi.
1995. Posle gubitka oko milijardu dolara, koje je na berzi u Singapuru izazvao diler Nik Lison, bankrotirala londonska banka „Bering“, jedna od najstarijih i najuglednijih britanskih banaka.
2001. Umro Dragoslav Avramović, bivši guverner Narodne banke Jugoslavije, autor programa ekonomske stabilizacije 1994, kojim je suzbio hiperinflaciju u Jugoslaviji.
2001. Skupština Jugoslavije ukinula ukaz o oduzimanju državljanstva dinastiji Karađorđević, koji je 1947. donela tadašnja komunistička vlada.
2002. Skupština Srbije usvojila izmene Krivičnog zakona kojima je ukinuta smrtna kazna.
