I ne tražeći ništa za sebe na zemlji, dobiše sve na nebu.“ Sveti Nikola Mirlikijski Čudotvorac (grč. Νικόλαος — Nikolaos) rođen je oko 270. godine u gradu Pataru, u oblasti Likije, u Maloj Aziji, koja je tada pripadala Rimskom carstvu, a danas je u sastavu Republike Turske. Rođen je u bogatoj i pobožnoj porodici, a roditelji Teofan i Nona na krštenju su mu dali ime Nikolaj – pobeditelj naroda. Izučio je mnoge škole Nikolaj, a duhovni učitelj mu je bio stric Nikolaj, episkop patarski, koji ga je i zamonašio u manastiru Novi Sion i proizveo ga u sveštenika grada Mira. Nakon što su mu roditelji preminuli Nikolaj je nasledstvo počeo deliti sirotinji i tako je ispomagati, ali nije voleo da se zna da je on darodavac, već je svu pomoć davao anonimno, tako što bi ih sirotima ostavio u nekoj odeći ili negde gde će ga naći i vrlo se obradovati, a i kako Jevanđelje nalaže: „Ali ti kada daješ milostinju, da ne zna levica tvoja što čini desnica tvoja; da se milostinja tvoja čini tajno; i Otac tvoj, koji vidi u tajnosti, vratiće ti.“ (Jevanđelje po Mateju 6:3,4). Tako je pomogao i trima sirotim sestrama i ostavio im novca za miraz da se mogu udati. Na osnovu te priče nastala je priča na Zapadu o Santa Klausu, odnosno Deda Mrazu, a kod Srba običaj da se pokloni daju deci za Svetog Nikolu, a ne za Novu godinu.
Po smrti njegovog strica Nikolaja, koji beše episkop, okupili su se sveštenici iz Likijske oblasti da biraju novog episkopa i izabraše Nikolaja, koji postade novi arhiepiskop grada Mira u Likiji. Tokom vladavina careva Dioklecijana (Gaj Aurelije Valerije Dioklecijan – lat. Gaius Aurelius Valerius Diocletianus) i Maksimijana (Marko Aurelije Valerije Maksimijan Herkulije lat. Marcus Aurelius Valerius Maximianus Herculius) bili su veliki progoni hrišćana i Nikolaj je bio zatvaran u tamnice, ali nije posustajao, već je i tada propovedao i širi hrišćanstvo. Mnogo godina je proveo po tamnicama, dok car Konstantin Veliki (Flavije Valerije Aurelije Konstantin – lat. Flavius Valerius Aurelius Constantinus) nije Milanskim ediktom (lat. Edictum Mediolanense) iz 313. godine dao svima pravo na slobodu ispovedanja vere i tada se Nikolaj vratio da obavlja svoju dužnost arhiepiskopa mirlikijskog. Car Konstantin Veliki sazvao je Prvi crkveni sabor, kako bi episkopi rešili neslaganja, a najvažnije neslaganje je bilo oko pitanja o biti Boga Oca i Isusa Hrista i ishodišta Duha Svetoga. Sabor je sazvan u gradu Nikeji u Bitiniji, u današnjoj Turskoj, i trajao je od 20. maja do 30. juna 325. godine.
Na ovom Saboru je učestvovalo 318 episkopa i otklonjena je zabuna, koju je svojim krivim učenjem stvorio Arije, sveštenik iz Aleksandrije. Arije je predat anatemi, a njegovo pogrešno učenje je ostalo poznano kao Arijeva jeres. Ostalo je upamćeno da je na ovom Saboru Nikolaj, iz revnosti prema čistoj veri, Ariju opalio šamar, jer je Arije hulio na Sina Božijeg i Presvetu Bogomajku. Zbog toga su mu ostali učesnici Sabora oduzeli sve znake arhijereja i nije više mogao da učestvuje u Saboru. Sledeće noći ukazala se ista vizija nekolicini Svetih Otaca i videli su kako stoji Nikolaj, a sa njegove jedne strane stoji Gospod Spasitelj sa Jevanđeljem, a sa druge strane Presveta Bogorodica sa omorfom pružajući Nikolaju oduzete znake arhijerejstva.
Toga dana su odmah vratili sve znake Nikolaju, koje mu behu oduzeli, i počeli su ga poštovati kao velikog Božijeg ugodnika. Mnogo dobrog je učinio Sveti Nikolaj i dugo je bio među narodom. Upokojio se 6. decembra po julijanskom kalendaru, odnosno 19. decembra po gregorijanskom kalendaru 343. ili 345. godine, a telo mu je bilo sahranjeno u Sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije. Mnogo godina je njegovo telo tamo počivalo i Skiti i Sloveni sa Dona su ga posećivali moleći se i tražeći izbavljenja od bolesti i zato je jedan od omiljenijih svetaca među Srbima. U HI veku Malu Aziju osvojili su Turci Seldžuci i nastala je strašna bežanija naroda, koji su gledali kako da se spasu od mučenja i zlostavljanja, pa su i stanovnici grada Mira bežali, a mošti svetiteljeve su ostale, sve do 1096. godine kada se Sveti Nikola u snu obratio svešteniku iz Barija, u današnjoj Italiji, i rekao da ne želi da mu mošti budu u bezbožničkom gradu, već da ih prenese iz Mira u Bari. Sveštenik je poslušao, prerušio se u trgovca i sa tri broda puna žita otišao je da ispuni želju svetitelju. Mošti Svetog Nikolaja je taj sveštenik preneo 8. maja po julijanskom kalendaru u manastir Svetog Jovana Preteče. Narod je počeo da posećuje manastir i da se moli Svetom Nikolaju tražeći izlečenje i tri godine kasnije izgrađen je hram Svetog Nikolaja, koji je srpski kralj Stefan Dečanski optočio srebrom u znak zahvalnosti što mu je Sveti Nikolaj Mirlikijski povratio vid. U sećanje na prenos moštiju Svetog Nikole u Bari slavi se 9. maj po julijanskom kalendaru, odnosno 22. maj po gregorijanskom kalendaru, dok je kod Srba nazvan zimski Sveti Nikola 6., odnosno 19. decembra po slavarima najbrojnija Krsna Slava.
Sveti Nikola je kod Srba poznat kao zaštitnik moreplovaca, ali i putnika uopšte, jer je poznato da je više puta zaustavljao bure i nevremena na moru i tako spasavao mnoge, zato na dan Svetog Nikole svi moreplovci su u 16 sati bacali sidro, kao znak sećanja na svetitelja i počinjala je proslava njemu u čast, dok je plovidba nastavljana sutra. Srpsko parobrodsko društvo je slavilo Svetog Nikolu. Svetog oca Nikolaja Četir’ strane sveta slave Ko viteza silne vere. Vere Božije, vere prave. Od kolevke Bogu predan, Od kolevke sve do kraja; Pa proslavi i Bog njega – Svoga vernog Nikolaja. Za života slavan beše, A po smrti još slavniji, Moćan beše i na zemlji, A ca neba još moćniji. Svetla duha, čista srca, On hram beše živog Boga: Narodi ga zato slave Kao sveca čudesnoga. Bogat slavom Nikolaje. On svečare svoje voli, Pred prestolom večnog Boga Za njihno se dobro moli. Blagoslovi, Nikolaje, Blagoslovi ljude tvoje, Što pred Bogom i pred tobom Na molitvi smerno stoje. Troparь Svяtitelя Nikolaя, glas 4.: Pravilo verы i obraz krotosti, vozderžaniя učitelя яvi tя stadu tvoemu Яže veщeй Istina. Sego radi stяžal esi smireniem vыsokaя, niщetoю bogataя, otče svящennonačalьniče Nikolae, moli Hrista Boga, spasitsя dušam našim. (Tropar Svetitelja Nikolaja, glas 4.: Istina stvari objavi te stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelja uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, siromaštvom bogatstvo: Oče prvosvešteniče Nikolaje, moli Hrista Boga, da spase duše naše.) Kondak Svяtitelя Nikolaя, glas 3.: V Mireh, svяte, svящennodeйstvitelь pokazalsя esi, Hristovo bo, prepodobne, Evangelie ispolniv, položil esi dušu tvoю o lюdeh tvoih i spasl esi nepovinnыя ot smerti. Sego radi osvяtilsя esi, яko velikiй tainnik Božiя blagodati. (Kondak Svetitelju Nikolaju, glas 3.: Pokazao si se u gradu Miru kao vršilac svete službe, svetitelju Nikolaje, jer ispunivši Hristovo Jevanđelje, položio si dušu svoju za narod svoj i spasao nevine od smrti. Zbog toga si se posvetio kao veliki poznavalac tajni Božije blagodati.)
