Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici svakog 29. juna po julijanskom kalendaru, odnosno 12. jula po gregorijanskom kalendaru, obeležavaju dan posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu – Petrovdan, koji je i zadnji dan Petrovskog posta.
Petrovski post je ove godine trajao 14 dana, jer početak ovog posta zavisi od datuma proslave Vaskrsa, dok je zadnji dan posta uvek Petrovdan, i ustanovljen je na osnovu uspomene na Apostole, koji su, posle Silaska Svetog Duha, a pre odlaska na propoved svetog Jevanđelja, postili, te se zato zove i Apostolski post, a može trajati najkraće osam dana ili najduže šest sedmica.
Praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu ustanovljen je i raširen u IV i V veku, a posvećen je ovoj dvojici apostola, jer postradaše na isti dan. Takođe, proslavlja se sećanje na Svete apostole i drugih datuma, te je Svetom Petru posvećen i praznik 16./29. januar, kada se proslavljaju Časne verige Svetog apostola Petra, kada on beše kao sužanj u Jerusalimu okovan u tamnici lancima, koje sačuvaše hrišćani i za vreme cara Konstantina prenesoše u Carigrad, kao i 30. jun/13. jul datum posvećen Saboru Svetih dvanaest apostola – Pavlovdan, kada se proslavlja i Sveti Pavle, a i ostalih deset apostola sa njima: Andrej Prvozvani, kojem je još posvećen 30. novembar/13. decembar; Jakov Zavedejev – 30. april/13. maj; Jovan Bogoslov – 26. septembar/9. oktobar i 8./21. maj; Filip – 14./27. novembar; Vartolomej – 11./24. jun i 25. avgust/7. septembar; Toma – 6./19. oktobar; Matej Jevanđelista – 16./29. novembar; Jakov Alfejev – 9./22. oktobar; Tadej ili Juda Jakovljev – 19. jun/2. jul; Simon Zilot – 10./23. maj; i Matija – 9./22. avgust.
Sveti Petar (grč. Σίμων Πέτρος – Simon Petar) beše jedan od prvih dvanaest Hristovih učenika i apostol (grč. απόστολος – poslanik, blagovesnik). Rodom beše Petar iz plemena Simeonova, od oca Jonina, iz grada Vitsaide, dok mu brat beše Andrej Prvozvani. Petar je bio ribar i prvo se zvaše Simeon, ali Gospod ga nazva Kifom (Kefom – aramejski – stena, kamen) ili Petrom („Petros“, πέτρος – grčki – stena, kamen). Prvi od od učenika Hristovih beše koji jasno izrazi veru u Njega rekavši: „Reče im Isus: A vi šta mislite, ko sam ja? Simon Petar odgovori: Ti si Hristos, Sin Boga živoga.“ (Jevanđelje po Mateju 16, 15-16). Kada je Gospodu bilo suđeno, tri puta Ga se Petar odrekao, kao što je Gospod i rekao da hoće, ali je pogledao u Gospoda i ispuni mu se duša sramom i pokajanjem, te posle silaska Svetog Duha na apostole postade neustrašivi i silni propovednik Jevanđelja po Palestini i Maloj Aziji, Iliriku i Italiji. Činio je mnoga čudesa i zapovedi car Neron (Neron Klaudije Cezar Avgust Germanik, lat. Nero Claudius Caesar Augustus Germanĭcus, rođen 37. godine, vladao od 54. do 68. godine, kada se ubio), koji beše prijatelj Simona Volha sluge nečastivoga, kojeg porazi i posrami Sveti Petar, da ga pogube, te Petar postavi Lina za episkopa u Rimu i pođe radosno u smrt. Kada je video da će ga ubiti razapinjanjem na krst samo je zatražio od dželata da ga razapnu naopako, jer je smatrao da nije dostojan da umre isto kao Gospod.
Sveti Pavle (grč. Παύλος, rim. Paulus – mali rastom) beše rodom iz Tarsa, od plemena Venjaminova i zvaše se Salve (Saul – izmoljeni). Rođen je Savle kao rimski građanin, a otac mu beše rabin, učen čovek, koji mu je dao prvo obrazovanje. Učio je i tkački zanat i izrađivao je ćilime i vojničke šatore, što će mu kasnije biti od koristi na misionarskim putovanjima, te će se tako izdržavati. Školovanje je nastavio u Jerusalimu kod tada čuvenog fariseja Gamalila i sam postavši farisej i progonitelj hrišćana, ali na putu za Damask ukaza mu se Gospod i poverova Savle, te ga apostol Ananije krsti i prozva ga Pavle. Pavle je počeo propovedati Jevanđelja strasno i sa revnošću od Arabije do Španije, među Jevrejima i među neznabošcima, pa dobi i naziv apostola naznabožaca. I on beše posečen u Rimu u vreme cara Nerona, kada i Sveti Petar.
(Tropar, glas 4.: Apostolov pervoprestolnici i vseljenija učiteljije, Vladiku vsjeh molite: Mir vselenjej darovati, i dušam našim veliju milost.
Tropar, glas 4.: Prvoprestolnici Apostola i učitelja Vaseljene, molite Gospoda svih, da daruje mir Vaseljeni, a dušama našim veliku milost.)
(Kondak, glas 2.: Tverdija i Bogovješčanija propovjedatelji, verh apostolov Tvojih Gospodi prijal jesi, v naslaždenije blagih Tvojih i pokoj, boljezni bo onjeh i smert prijal jesi, pače vsjakago vseplodija, Jedine svjedij serdečnaja.
Kondak, glas 2.: Čvrste i Bogonosne propovednike, prve Tvoje Apostole, primio si Gospode u nasladu blaga Tvoga i pokoj. Njihova stradanja i smrt primio si više od svakog izobilja, Ti, Koji Jedini poznaješ ljudska srca.)
