Српска православна црква и њени верници сваког 21. маја по јулијанском, односно 3. јуна по грегоријанском календару обележавају дан посвећен Светом цару Константину и царици Јелени.
Цар Константин (лат. Constantinus Magnus – Константин Велики) рођен је или 272. године или 274. године у Наису, граду који данас носи назив Ниш, а у литератури постоје различити записи о години његовог рођења, те се крећу у распону од 270. до 288. године.
Родитељи цара Константина нису били хришћани. Отац Флавије Констанције, познат као Констанције I Хлор (лат. Constantius I Chlorus) владао је као један од тетрарха, цар-савладар Западног римског царства од 293. до 306. године и водио је порекло из Илирика. Владао је Констанције Хлор Галијом и Британијом, али пре проглашења за савладара упознао је Јелену (лат. Flavia Iulia Helena, антгрч. Φλαβία Ιουλία Ελένη – Флавија Јулија Хелена) са којом је добио сина Константина, који ће владати царством од 324. до 337. године и променити ток европске историје.
Свети цар Константин је имао многа указања од Бога, те је још за живота добио назив равноапостолни. Пред борбу са Максенцијем услишена му је молитва од Господа и указао му се крст на небу као знак победе, те је убрзо 313. године, заједно са савладаром Лицинијем (лат. Flavius Galerius Valerius Licinianus Licinius – Флавије Галерије Валерије Лицинијан Лициније – познат код нас и као Ликиније), потписао Милански едикт (лат. Edictum Mediolanense), којим хришћанство постаје призната религија царства.
Спомиње се да је две године пре тога цар Галерије (лат. Galerius), иначе велики прогонитељ хришћана, пред саму своју смрт, притиснут тешком болешћу, донео први едикт о толеранцији према хришћанима, док год се сматра да не чине ништа што би угрожавало поредак. Али је Милански едикт први који даје иста права и хришћанима, јер је гарантовао пуну верску слободу свима.
Преместио је своју престоницу цар Константин и саградио нови град назван по њему Константинопољ, познат код нас и као Цариград, а данас носи име Истанбул, где се Европа спаја са Блиским истоком и Азијом. Тамо га савлада тешка болест и мораше цар Константин дуго да се лечи, а ни један лек није помагао, те му напослетку рекоше да је његов спас једино да се окупа у крви мале деце. Нареди цар Костантин да се сва деца ухвате и покољу, али мајке заплакаше и тада се освести цар и схвати шта је хтео починити и устукну, те се горко покаја и реши да неће деци наудити ни по цену свога живота, те тако ову кушњу од Бога савлада. А Господ му зато посла два апостола Петра и Павла, који га упутише на пут спасења. Тада одлучи цар Константин да се крсти у хришћанску веру и крстише га епископ Силвестер, а одмах нестаде његова болест и цар оздрави.
Сматрао је цар Константин да није достојан да иде на поклоњење Христовом гробу, те посла своју мајку царицу Јелену, која се са пута врати носећи Часни Крст и дарова га сину.
Царица Јелена је учинила много за хришћанство и била је велики ктитор. Подигла је цркву над пећином Рождества Христовог на Гори Маслинској, цркву на месту Вазнесења Христовог у Гестиманији, цркву на месту Успења Пресвете Богородице и још 18 храмова.
Света царица Јелена (грч. Αγία Ελένη – Света Јелена) упокојила се 327. године у 80. години, док је њен син Свети цар Констанстин поживео још 10 година и 337. године у 65. години представи се Богу. Његово тело сахрањено је у цркви Светих Апостола у Цариграду.
Тропарь равноапостольных царя Константина и царицы Елены, глас 8.: Креста Твоего образ на Небеси видев и, якоже Павел, звание не от человек прием, в царех апостол Твой, Господи, Царствующий град в руце Твоей положи, егоже спасай всегда в мире молитвами Богородицы, едине Человеколюбче.
(Тропар, глас 8.: Креста Твојего образ на небеси видјев, и јакоже Павел званије не от человјек пријем, в царјех апостол Твој, Господи, царствујушчиј град в руцје Твојеј положи: Јегоже спасај всегда в мирје, молитвами Богородици, Једине Человјекољубче.
Тропар, глас 8.: Видевши знак Крста Твога на небу, и као Павле, примивши позив не од људи, међу царевима апостол Твој, Господе, царствени град положи у руке Твоје: Чувај га увек у миру, молитвама Пресвете Богородице, Једини Човекољупче.)
Кондак равноапостольных царя Константина и царицы Елены, глас 3.: Константин днесь с материю Еленою Крест являют, всечестное древо, всех убо иудеев посрамление суще, оружие же на противныя верных людей: нас бо ради явися знамение велие и во бранех грозное.
(Кондак, глас 3.: Константин днес с материју Јеленоју Крест јављајут, всечестноје древо, всјех убо Јудејев посрамљеније сушче, оружије же на противнија вјерних цареј: Нас бо ради јависја знаменије велије, и во брањех грозноје.
Кондак, глас 3.: Константин данас с матером Јеленом показује Крст, свеславно Дрво, истинско посрамљење свих Јевреја, оружје против противника верних царева: Нас ради се јавило ово велико знамење и штити нас од навале зла.)
