Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici svakog 21. maja po julijanskom, odnosno 3. juna po gregorijanskom kalendaru obeležavaju dan posvećen Svetom caru Konstantinu i carici Jeleni.
Car Konstantin (lat. Constantinus Magnus – Konstantin Veliki) rođen je ili 272. godine ili 274. godine u Naisu, gradu koji danas nosi naziv Niš, a u literaturi postoje različiti zapisi o godini njegovog rođenja, te se kreću u rasponu od 270. do 288. godine.
Roditelji cara Konstantina nisu bili hrišćani. Otac Flavije Konstancije, poznat kao Konstancije I Hlor (lat. Constantius I Chlorus) vladao je kao jedan od tetrarha, car-savladar Zapadnog rimskog carstva od 293. do 306. godine i vodio je poreklo iz Ilirika. Vladao je Konstancije Hlor Galijom i Britanijom, ali pre proglašenja za savladara upoznao je Jelenu (lat. Flavia Iulia Helena, antgrč. Φλαβία Ιουλία Ελένη – Flavija Julija Helena) sa kojom je dobio sina Konstantina, koji će vladati carstvom od 324. do 337. godine i promeniti tok evropske istorije.
Sveti car Konstantin je imao mnoga ukazanja od Boga, te je još za života dobio naziv ravnoapostolni. Pred borbu sa Maksencijem uslišena mu je molitva od Gospoda i ukazao mu se krst na nebu kao znak pobede, te je ubrzo 313. godine, zajedno sa savladarom Licinijem (lat. Flavius Galerius Valerius Licinianus Licinius – Flavije Galerije Valerije Licinijan Licinije – poznat kod nas i kao Likinije), potpisao Milanski edikt (lat. Edictum Mediolanense), kojim hrišćanstvo postaje priznata religija carstva.
Spominje se da je dve godine pre toga car Galerije (lat. Galerius), inače veliki progonitelj hrišćana, pred samu svoju smrt, pritisnut teškom bolešću, doneo prvi edikt o toleranciji prema hrišćanima, dok god se smatra da ne čine ništa što bi ugrožavalo poredak. Ali je Milanski edikt prvi koji daje ista prava i hrišćanima, jer je garantovao punu versku slobodu svima.
Premestio je svoju prestonicu car Konstantin i sagradio novi grad nazvan po njemu Konstantinopolj, poznat kod nas i kao Carigrad, a danas nosi ime Istanbul, gde se Evropa spaja sa Bliskim istokom i Azijom. Tamo ga savlada teška bolest i moraše car Konstantin dugo da se leči, a ni jedan lek nije pomagao, te mu naposletku rekoše da je njegov spas jedino da se okupa u krvi male dece. Naredi car Kostantin da se sva deca uhvate i pokolju, ali majke zaplakaše i tada se osvesti car i shvati šta je hteo počiniti i ustuknu, te se gorko pokaja i reši da neće deci nauditi ni po cenu svoga života, te tako ovu kušnju od Boga savlada. A Gospod mu zato posla dva apostola Petra i Pavla, koji ga uputiše na put spasenja. Tada odluči car Konstantin da se krsti u hrišćansku veru i krstiše ga episkop Silvester, a odmah nestade njegova bolest i car ozdravi.
Smatrao je car Konstantin da nije dostojan da ide na poklonjenje Hristovom grobu, te posla svoju majku caricu Jelenu, koja se sa puta vrati noseći Časni Krst i darova ga sinu.
Carica Jelena je učinila mnogo za hrišćanstvo i bila je veliki ktitor. Podigla je crkvu nad pećinom Roždestva Hristovog na Gori Maslinskoj, crkvu na mestu Vaznesenja Hristovog u Gestimaniji, crkvu na mestu Uspenja Presvete Bogorodice i još 18 hramova.
Sveta carica Jelena (grč. Αγία Ελένη – Sveta Jelena) upokojila se 327. godine u 80. godini, dok je njen sin Sveti car Konstanstin poživeo još 10 godina i 337. godine u 65. godini predstavi se Bogu. Njegovo telo sahranjeno je u crkvi Svetih Apostola u Carigradu.
Troparь ravnoapostolьnыh carя Konstantina i caricы Elenы, glas 8.: Kresta Tvoego obraz na Nebesi videv i, яkože Pavel, zvanie ne ot čelovek priem, v careh apostol Tvoй, Gospodi, Carstvuющiй grad v ruce Tvoeй položi, egože spasaй vsegda v mire molitvami Bogorodicы, edine Čelovekolюbče.
(Tropar, glas 8.: Kresta Tvojego obraz na nebesi vidjev, i jakože Pavel zvanije ne ot čelovjek prijem, v carjeh apostol Tvoj, Gospodi, carstvujuščij grad v rucje Tvojej položi: Jegože spasaj vsegda v mirje, molitvami Bogorodici, Jedine Čelovjekoljubče.
Tropar, glas 8.: Videvši znak Krsta Tvoga na nebu, i kao Pavle, primivši poziv ne od ljudi, među carevima apostol Tvoj, Gospode, carstveni grad položi u ruke Tvoje: Čuvaj ga uvek u miru, molitvama Presvete Bogorodice, Jedini Čovekoljupče.)
Kondak ravnoapostolьnыh carя Konstantina i caricы Elenы, glas 3.: Konstantin dnesь s materiю Elenoю Krest яvlяюt, vsečestnoe drevo, vseh ubo iudeev posramlenie suщe, oružie že na protivnыя vernыh lюdeй: nas bo radi яvisя znamenie velie i vo braneh groznoe.
(Kondak, glas 3.: Konstantin dnes s materiju Jelenoju Krest javljajut, vsečestnoje drevo, vsjeh ubo Judejev posramljenije sušče, oružije že na protivnija vjernih carej: Nas bo radi javisja znamenije velije, i vo branjeh groznoje.
Kondak, glas 3.: Konstantin danas s materom Jelenom pokazuje Krst, sveslavno Drvo, istinsko posramljenje svih Jevreja, oružje protiv protivnika vernih careva: Nas radi se javilo ovo veliko znamenje i štiti nas od navale zla.)
