Злато полако „цури” на површину кроз вулкане

Злато је одувек било симбол богатства и реткости, али нова научна истраживања откривају да га на нашој планети заправо има у изобиљу – само што је закопано хиљадама километара испод наших ногу. Студија објављена у престижном часопису Натуре, коју преноси Старс Инсидер, потпуно је променила разумевање геолошке динамике Земље.

Научници су потврдили да више од 99,95 одсто племенитих метала лежи заробљено у Земљином језгру. Количина злата која се тамо налази толика је да би могла да прекрије целу површину наше планете слојем дебљине скоро пола метра!

Путовање из средишта Земље

Иако је језгро одвојено од површине хиљадама километара чврстих стена, истраживање које је водио геохемичар Нилс Меслинг са Универзитета у Гетингену открило је да ово врело метално срце планете ипак „цури”.

Процес изгледа овако:

Велика топлота на граници језгра и омотача ствара облаке растопљених стена (магме).
Ови облаци се полако уздижу кроз плашт (слој који чини 84% планете).
Са собом носе трагове тешких метала попут злата, платине и рутенијума.
На крају, кроз вулканску активност, ови метали доспевају до Земљине коре.

„Игла у пласту сена” на Хавајима

Докази за ову теорију пронађени су током трогодишње анализе базалтних стена на Хавајима. Ове стене су настале од магме која је стигла са самог океанског дна.

Научници су у њима тражили рутенијум, један од најређих елемената на свету. Меслинг објашњава да је то био изузетно тежак задатак: „У пола килограма стене пронашли смо мање од милиграма рутенијума – то је као тражење игле у пласту сена величине планете!”

Зашто је ово важно?

Ово откриће решава стару дилему геолога. Веровало се да су племенити метали у кори доспели искључиво путем метеорита који су ударали у Земљу пре четири милијарде година. Међутим, специфични изотопи рутенијума пронађени на Хавајима не постоје у метеоритима, већ су могли настати искључиво у самом језгру Земље.

То је први чврст доказ да Земљино језгро није изолована сфера, већ активни учесник у стварању ресурса које данас познајемо. Иако је већина светског злата и даље недостижна, природа се побринула да нам кроз вулканске „путеве” ипак пошаље део тог племенитог блага.