816
Свети Јован Крститељ беше посечен по налогу Иродовом, а непријатељи Претечини уплашише се да ће Свети Пророк васкрснути, те недадоше да му се глава сахрани са телом и Иродијада нареди да је баце на гомилу измета. Знајући за то Света Јована Мироносница пронађе Претечину главу где би бачена и потајно је сахрани на Јелеонској гори, где остаде закопана до IV века.
Прво обретење главе Светог Јована (грч: Πρώτη εύρεσις της κεφαλής) и Друго обретење главе Светог Јована (грч: Δευτέρα εύρεσις της κεφαλής) обележавају се 24. фебруара по јулијанском календару, односно 9. марта по грегоријанском календару, док се Треће обретење главе Светог Јована Крститеља (грч: Τρίτη εύρεσις της κεφαλής) обележава 25. маја/7. јуна, као сећање на повратак главе светитеља у Цариград у IX веку.
У VIII веку у Источном римском царству дошло је до упада мухамеданаца и иконоборачка јерес заживе, те главу пренесоше у место прогона Светог Јована Златоустог Комане у Кападокији, где остаде закопана док не прође опасност од иконобораца, те је 850. године пронађе цариградски патријарх Игњатије (847 – 857) након што је имао сновиђење о месту где се глава налази. Патријарх је вест пренео цару Мухаилу III, који је послао делегацију у Комане да донеси главу у Цариград. Делегација је у Цариград стигла 25. маја, односно 7. јуна, и поставили су главу Светог Јована у дворском храму.
Након пљачкашких похода латинске јереси, у историји познатих као Крсташки ратови, глава Светог Јована је узета и однета на запад, где се и данас налази (лице у Француској, а други део главе у Риму).
Тропар, глас 4.: Јако Божественоје сокровишче, сокровеноје в земљи, Христос откри главу твоју нам, Пророче и Предтече. Вси убо сошедшесја в сеја обрјетеније, пјесанми Богоглаголивими Спаса воспојим, спасајушча нас от тљенија молитвами твојими.
(Тропар, глас 4.: Као Божанско благо сакривено у земљи, Христос нам откри твоју главу, Пророче и Претечо. Сви који смо се сабрали да прославимо проналазак твоје свете главе, песмама дивним Спаситељу певамо, Који нас спасава од пропасти твојим молитвама.)
Кондак, глас 6.: Свјетојављениј и Божествениј в мирје столп, солнца свјетилник, Предтеча, главу свјетоноснују и Божественују своју показавиј в концјех, освјашчајет тој вјерно поклањајушчихсја, и взивајушчих: Христов премудриј Креститељу, спаси всјех нас.
(Кондак, глас 6.: Као објављени светлосни и Божански стуб у свету, и свећњак сунчани, Претечо, твоју светлу и Божанску главу си показао свим крајевима. Она освећује све који јој се са вером поклањају и кличу: Христов премудри Крститељу, спаси све нас!)
