Блогерка Милијана Барјактаревић и ауторка књиге „Писање уз ветар“, најавила је на свом Фејсбук профилу одлазак из земље, а разлози због којих је то одлучила уздрмали су друштвене мреже.
„Е па драги Александре, дошао је и тај тренутак, па реко’ да те обавестим, да одлазим из земље. Прво Он, па ја, па деца. Како то обично бива… Не знам колико ти је важно где идемо али ће то свакако бити земља у којој се вреднује рад, цени поштење, држи до образовања и у којој има реда и закона“, почела је своје писмо Милијана.
Како даље наводи, они нису више издржали, свако по 44 године, васпитани на пионирској заповести, у духу Божјих заповести, одрасли на српским рекама, планинама, историји и обичајима, нису се снашли.
„Мислили смо да не морамо да будемо партијски људи да бисмо могли да преживимо. Мислили смо да не морамо да дајемо рекет да нас не би опељешио сваки љигави инспектор. Мислили смо да ћемо поштеним радом са две плате моћи да хранимо децу. Нисмо мислили да ћемо чекати снижења у секнд-хенд шоповима да се обучемо“, наставља Милијана.
E pa dragi Aleksandre, došao je i taj trenutak, pa reko da te obavestim, da odlazim iz zemlje. Prvo On, pa ja, pa deca….
Posted by PiSanje uz vetar on Monday, January 18, 2016
Како каже, нису мислили да ће стручним усавршавањем куповати храну на одложено, док им на крај памети није било да ће дипломе моћи да се купе.
„Ни на крај памети да нећемо моћи да позивамо људе у госте јер нећемо имати чиме да их дочекамо. Ни у лудилу нисмо мислили да треба да пијемо антидепресиве да би нам живот био подношљивији. А камоли да треба да се свађамо и растајемо због пара. Зашто, ако се због пара нисмо ни узели?“, пита се Милијана.
Низ питања се наставља и зашто још једна српска породица да оде у бели свет, када су им прадеде рођене овде, радили овде, гинули и надали се, пита се она.
„Зашто, драги Александре, да у овим годинама идемо на курс страног језика, кад волимо свој? Зашто да расплачем мајку и да јој обећам да ћемо се виђати на скајпу? Зашто бре да не мирише бехар овај мени, сарма и печена рога?Молим те само да ми кажеш зашто, јер заслужујем од тебе бар толико, јер никад ни жваку украла нисам, јер читам српске писце, слушам српске песме, једем српску храну, волим српске сликаре и научнике. И молим те само још, ако можеш, да ми објасниш како онда то, од мене, српске унуке, ћерке и мајке, да моја деца једва чекају да оду одавде?“, пита се блогерка.
