Nikola I Petrović Njegoš je bio knjaz Crne Gore u periodu 1860—1910. i kralj u periodu 1910—1918. iz dinastije Petrović-Njegoš.
Nasledio je na crnogorskom prijestolu svog strica Danila. Za vreme njegove vladavine Crna Gora je Berlinskim sporazumom 13. jula 1878, poslije Crnogorsko-turskog rata, dobila međunarodno priznanje i znatno teritorijalno proširenje. Dalja teritorijalna proširenja Crne Gore uslijedila su nakon balkanskih ratova (1912—1913).
Nikola I je reformisao državnu upravu, ustanovio Ministarski savjet, modernizovao Crnogorsku vojsku, Opštim imovinskim zakonikom udario temelj pravnom sistemu i otvorio vrata inostranim investicijama. Godine 1905. je Nikola I oktroirao Ustav Knjaževine Crne Gore nakon čega je i sazvana Crnogorska narodna skupština.
U Prvom svetskom ratu je objavio rat Austrougarskoj. Kraljevina Crna Gora je pružila otpor austrougarskoj invaziji, ali je morala kapitulirati januara 1916.
Kralj Nikola se sa Vladom i Dvorom sklonio u Francusku, u egzil iz kojeg se nikada nije vratio. Posle završetka rata zbačen je sa vlasti na Podgoričkoj skupštini.
Kralj Nikola I je umro izolovan u emigraciji, a sahranjen je u ruskoj crkvi u Sanremu, Italija. Njegovi posmrtni ostaci i ostaci njegove supruge kraljice Milene Petrović su 1989, uz najviše državne počasti, vraćeni i sahranjeni na Cetinju.
Ostali događaji na današnji dan:
1459 – Rodjen je holandski sveštenik Adrijan Florison, koji je kao papa Adrijan VI u januaru 1522. postao jedini Holandjanin poglavar rimokatoličke crkve u njenoj istoriji. Umro je u septembru 1523. nakon pontifikata od nepune dve godine. Nije uspeo da ostvari zamisao o zajedništvu evropskih zemalja u ratu protiv Osmanskog carstva.
1810 – Rodjen je italijanski sveštenik Vinčenco Djoakino Peči, koji je kao papa Lav XIII tokom pontifikata od 1878. do smrti 1903. svesrdno podupirao Katoličku akciju, specifičan duhovno intelektualni pokret. Katolička akcija je ubrzo prerasla u političku snagu značajne težine i ostavila je veliki trag u idejama političke desnice. Upamćen je i po nastojanju da rimokatolička crkva otvorenije prilazi novim naučnim
dostignućima.
1817 – Rodjen je madjarski pisac Janoš Aranj, najveći madjarski epski pesnik, uz Šandora Petefija, najznačajniji predstavnik „narodnjačkog“ pravca koji je dominirao madjarskom literaturom 19. veka. Prevodio je Vilijama Šekspira i Aristofana i pisao studije o estetici, metrici i istoriji umetnosti. Ostala dela: trilogija „Toldi“, „Toldijeva ljubav“, „Toldijevo veče“ (epski spev o madjarskom narodnom junaku Miklošu Toldiju), balade „Božji sud“,“Agneza“, „Komešanje“, „Kralj Lajoš V“.
1824 – Rodjen je češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana, začetnik i najznačajniji predstavnik češkog muzičkog nacionalizma. Inspirisao se narodnim legendama,istorijom i folklorom. Dela: opere „Prodana nevesta“, „Dalibor“,“Libuša“, „Poljubac“, ciklus simfonijskih poema „Moja domovina“, gudački kvartet „Iz moga života“, klavirske i kamerne kompozicije.
1855 – Umro je ruski car Nikolaj I Pavlovič Romanov. Vladao je od 1825. do smrti. Ugušio je 1825. ustanak dekabrista (pro liberalna pobuna petrogradskih pukova-pod uticajem modernih intelektualnih stremljenja) a 1831. ustanak u Poljskoj. Bio je izrazito reakcionarno orjentisan, tokom njegove vladavine sumnjičeni su mnogi ruski pisci, poput Puškina, Ljermontova, Belinskog, Ševčenka. U dogovoru s Austrijom, ugušio je 1849. revoluciju u Madjarskoj. Rusiju je, uglavnom na račun Turske, proširio, pripojivši Jermeniju, Zakavkazje, istočne obale Crnog mora i ušće Dunava, ali je izgubio Krimski rat. Taj rat vodjen od 1853. protiv Turske, kojoj su se pridružile Francuska, Britanija i Sardinija (Pijemont), okončan je godinu dana posle njegove smrti
Pariskim mirom. Rusija je izgubila pravo da drži flotu u Crnom moru i podiže tvrdjave na njegovim obalama, kao i deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama (Vlaška i Moldavija).
1876 – Rodjen je italijanski rimokatolički sveštenik Eudjenio Pačeli, od 1939. do smrti 1958. papa Pije XII. Pred kraj Drugog svetskog rata i neposredno posle njega blagonaklono je posmatrao i pomagao beg pripadnika poraženih formacija putem takozvanih „pacovskih kanala“ – mreže pomoću koje su se nacisti prebacivali najčešće u Latinsku Ameriku.
1900 – Rodjen je srpski glumac Milivoje Živanović, prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Karijeru je počeo u putujućem
pozorištu Udruženja glumaca, a zalaganjem Branislava Nušića postao je stalni član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
Kasnije je prešao u Skoplje, a 1932. ostvario je dugogodišnji san – primljen je u Narodno pozorište u Beogradu. Kad je 1947. osnovano
Jugoslovensko dramsko pozorište, koje je okupilo veliki deo glumačke elite, našao se u novom ansamblu. Za izuzetne glumačke kreacije dobio je niz priznanja, uključujući „Zlatnu medalju Stanislavskog“ koju mu je dodelio Moskovski hudožestveni teatar na čijim je daskama često gostovao.
1909 – Intervencijom evropskih sila Austro-Ugarska je zaustavljena u nameri da zarati protiv Srbije tokom krize izazvane austrijskom aneksijom Bosne i Hercegovine, u istoriografiji poznate kao Aneksiona kriza.
1919 – U Moskvi je počeo osnivački kongres Treće komunističke internacionale, poznate kao Kominterna, koji je naložio osnivanje u svim zemljama novih komunističkih partija, koje će biti sekcije Kominterne.
1921 – Umro je bivši crnogorski vladar Nikola Petrović. Posle invazije austrougarskih trupa, u januaru 1916. potpisao je kapitulaciju i napustio Crnu Goru. Velika Narodna skupština u Podgorici ga je 26. novembra 1918. zbog izdaje 1916. zbacila sa prestola i proglasila prisajedinjenje Crne Gore – Srbiji. Imao je literarne ambicije i smatrao je sebe velikim književnikom, ali ga je ozbiljna književna kritika smatrala diletantom.
1930 – Umro je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens, koji je opisivanjem seksualnosti skandalizovao puritansko britansko društvo. Bio je preokupiran problemom seksualnih odnosa, zainteresovan za primitivne religije i misticizam i neprijateljski raspoložen prema industrijskom 20. veku, puritanizmu i anglosaksonskim društvenim konvencijama. Dela: romani „Beli paun“, „Sinovi i ljubavnici“, „Ljubavnik ledi Četerli“, „Zaljubljene žene“, „Duga“, priče „Pruski oficir“, „Engleska, moja Engleska“, „Žena koja je odjahala“, eseji „Psihoanaliza i nesvesno“, „Pokreti u evropskoj istoriji“, „Studije o klasičnoj američkoj
književnosti“, „Pornografija i opscenost“, „Apokalipsa“, pesme „Ljubavne i druge pesme“, „Amores“, „Kornjače“, „Ptice, zveri i cveće“.
1931 – Rodjen je sovjetski državnik Mihail Sergejevič Gorbačov, poslednji predsednik Sovjetskog Saveza. Posle preuzimanja vlasti 1985. otpočeo je proces proliberalnih reformi poznatih kao „glasnost“ i „perestrojka“. Okončao je razdoblje „Hladnog rata“ i odrekao se čvrste kontrole nad članicama Varšavskog pakta, što je izazvalo pad komunističkih režima u istočnoevropskim zemljama. Proces koji je započeo nije uspeo da kontroliše, zbog čega se 1991. raspao Sovjetski Savez, što ni on politički nije uspeo da preživi, čemu je odlučujuće doprineo njegov bivši politički štićenik Boris Jeljcin, koji je postao prvi predsednik Rusije.
1939 – Umro je engleski egiptolog Hauard Karter, koji je 1922. otkrio grobnicu egipatskog faraona Tutankamona.
1943 – U Drugom svetskom ratu u Bizmarkovom moru počela je pomorska bitka, u kojoj su saveznički avioni potopili 12 japanskih
ratnih brodova, sprečivši ih da dopreme pojačanja na Novu Gvineju. Tokom bitke poginulo je oko 4.000 Japanaca.
1946 – Ho Ši Min je izabran za predsednika Severnog Vijetnama.
1949 – Američki kapetan Džejms Galaher se avionom B-50, posle leta od 37.742 kilometra, koji je trajao 94 časa i jedan minut, spustio u bazu Fort Vort u Teksasu, okončavši prvi let oko Zemlje bez spuštanja.
1956 – Francuska je priznala nezavisnost Maroka.
1972 – SAD su lansirale vasionski brod „Pionir 10“, kojim su – pre nego što je napustio Sunčevi sistem – prvi put ispitivane planete Jupiter i Neptun.
1994 – Posle četvorodnevnih pregovora pod pritiskom SAD, predstavnici Hrvatske i bosanskih Muslimana i Hrvata su u
Vašingtonu potpisali okvirni preliminarni sporazum o stvaranju Muslimansko-hrvatske federacije u BiH. U konačnom obliku Sporazum
je potpisan u Vašingtonu 18. marta, u prisustvu predsednika SAD
Bila Klintona.
1995 – Protiv bivšeg sedmostrukog šefa vlade Italije Djulija Andreotija podignuta je optužnica za povezanost s mafijom.
1999 – Hutu pobunjenici u Ruandi ubili su osam od 17 stranih turista koje su oteli prethodnog dana. Otmičari su docnije likvidirani.
2003 – U Alžir je kao prvi francuski predsednik od 1962. kada je Alžir stekao nezavisnost, doputovao Žak Širak.
2004 – U koordinisanim samoubilačkim napadima u Bagdadu i Kerbali dok su šiitski vernici proslavljali praznik Ašuru, ubijeno je više od 170 ljudi.
2005 – Umro je bivši vrhovni rabin Jugoslavije Cadik Danon, dugogodišnji diplomata SFRJ. Obavljao je dužnosti otpravnika poslova ambasade Jugoslavije u Stokholmu i šefa Odseka za nordijske zemlje u Ministarstvu inostranih poslova. Nakon penzionisanja 1970. nalazio se na funkciji vrhovnog rabina Jugoslavije.
2007 – Umro je Igor Delijanić. Istaknuti meteorolog, profesor i dugogodišnji direktor Hidrometeorološkog zavoda Srbije. Završio je studije meteorologije na Univerzitetu u Beogradu 1952. Bio je načelnik Klimatološkog odeljenja i rukovodilac jednog od najznačajnijih projekata izrade Atlasa klime Jugoslavije (tada SFRJ). Zasluzan je za modernizaciju Hidrometeorološke službe Srbije.
2012 – Zastave Evropske Unije zavijorile su se, pored zastava Srbije, ispred reprezentativnih zdanja Narodne Skupštine i vlade Srbije, dan pošto je Srbija i formalno postala kandidat za članstvo u EU.
