Teško je bilo vreme kada je rođen, te porodica, zbog straha od danka u krvi, koji je tada davan Otomanima, malog Stojana posla u manastir Zavala, kod strica mu igumana Serafima. Naučio je pisati i čitati u manastiru Zavala, a nakon nekoliko godina Stojan je odlazi u trebinjski manastir Tvrdoš, gde pohađa manastirsku školu i prima monaški postrig i sveštenički čin, te postade paroh popovopoljski. Zato često umeju da oslovljavaju Svetog Vasilija Ostroškog i Tvrdoški. Putovao je Sveti Vasilije na Svetu Goru, zatim u Vlašku i Rusiju i otuda donosio darova napaćenom hercegovačkom narodu, koji je tada trpeo velike represalije, jer je vladala glad, a to su koristili rimokatolički misionari kako bi preverili što više naroda (što je verno opisao Simo Matavulj u pripoveci „Pilipenda“). Imao je mnogo muka Sveti Vasilije i sa otomanskim vlastima, kao i sa bahatosti i neposlušnosti plemenskih knezova i uskočkih četovođa, ali je i dalje obavljao svoju službu verno.
Rukopoložen je 1638. godine u Peći za mitropolita hercegovačkog, sa obnovljenom svetosavskom titulom mitropolit Zahumski, a kasnije će dodati i titulu Skenderijski. Vršio je svoju službu arhiepiskopa od Mostara, Trebinja, Bileće i Herceg Novog do Pljevalja, Morače, Onogošta (Nikšića) i Bjelopavlića, a živeo je u manastiru Tvrdoš, kaji potom razoriše Turci. Pod velikim pritiskom od unijaćenja, laži i kleveta, 1651. godine po beleškama Ćorovića „Sveti je zbog pakosti svoga bratstva morao da se povuče u Ostrog“ zapravo Onogošt, jer je grupa trebinjskih unijata i zabludelih kaluđera i laika ustala protiv njega kao zakonitog mitropolita i po nagovoru latinskih prelata na mitropolitski presto pokušali su da uzdignu kaluđera Arsenija. Ali progonu tu nije bilo kraja, već 1664. ili 1665. godine tada mitropolit Zahumski Sveti Vasilije, zbog pritisaka turskog nasilja i navale rimskih misionara, preseli svoje sedište iz manastira Svetog Dimitrija u Popima kod Onogošta u nepristupačnu isposnicu prepodobnog oca Isaija na Ostrog-gori, iznad brda Plješevačkih i Bjelopavlićke ravnice, kada zalazi u oblast Skadarsku (Skenderije), te po odobrenju patrijarha dodaje tituli i Skenderijski. Pećinski manastirić postaje tada sedište mitropolije i počinju radovi na obnovi i proširenju, te se gradi i crkva Časnog Krsta i ostade u amanet svima potonjima da je čuvaju i paze od napada Turaka, unijata i latina, jer se Sveti Vasilije upokoji 29. aprila/12. maja 1671. godine u svojoj ostroškoj keliji, te ga bratija manastira dostojno sahrani u grob na zaravni ispod hrama Vavedenja Presvete Bogomajke, a iz stene, u visini, pod kojom je ispustio svoju dušu i na kojoj nema zemlje, ubrzo je izrasla vinova loza, koja i danas rađa. Mošti Svetog Vasilija Tvrdoškog, Ostroškog i Skenderijskog Čudotvorca i Iscelitelja počivaju u manastiru Ostrog, gde Sveti Vasilije čini i danas čuda i isceljuje bolesne.
Nadaleko je poznat po svojim čudima Sveti Vasilije i ne samo među pravoslavnim Srbima, jer mu na poklonjenje dolaze i inoverci, koji se usrdno mole za zdravlje svojih bližnjih i svoje, a Sveti Vasilije pomaže svima, ukoliko je njihova molitva čistog srca. Troparь svяtitelя Vasiliя, episkopa Zaholmskogo ili Ostrožskogo (glas 4): Ot юnosti tvoeя vsego sebe Gospodevi otdal esi, prebыvaя v molitvah, trudeh i posteh, otče Bogonosne, obraz bыl esi dobrodeteli tvoemu stadu; sego radi vidя Bog tvoe blagoe proizvolenie, postavlяet tя Svoeй Cerkvi pastыrя i dobrago arhiereя i po prestavlenii tvoem soblюde svяtoe telo tvoe nerušimo, svяtitelю Vasilie. Temže, яko imeя derznovenie, molisя Hristu Bogu spastisя dušam našim. (Tropar, glas 4.: Od mladosti svoje celog sebe si dao Gospodu, prebivajući u molitvama, podvizima i postovima, oče bogonosni: Bio si primer vrline tvome stadu, zbog toga vide Bog tvoju dobru nameru i postavi te u Svojoj Crkvi kao pastira i revnosnog arhijereja, i po prestavljenju tvome sačuva sveto telo tvoje netruležno, svetitelju Vasilije: Zato kao onaj koji ima smelost, moli se Hristu Bogu, da spase duše naše.) Kondak svяtitelя Vasiliя, episkopa Zaholmskogo ili Ostrožskogo (glas 8): Яko ot mladenstva sebe porabotiv Gospodevi, postom i bdeniem svoe telo udručaя, mudre, sosud česten Duhu Presvяtomu яvilsя esi, sego radi postavlяet tя pastыrem Svoeй Cerkvi, юže dobre pasl esi. Temže ko Gospodu othodiši, Egože vozlюbil esi. Molimsя ti, pomяni i nas, veroю čtuщih svяtuю pamяtь tvoю, da vsi zovem ti: raduйsя, vsečestne otče Vasilie. (Kondak, glas 8.: Od mladosti si sebe zarobio Gospodom, postom i bdenjem svoje telo si ukrotio, mudri, časni sasud Presvetom Duhu si se pokazao, zbog toga te je postavio za pastira Svojoj Crkvi, koju si dobro pasao.
Zato kao onaj koji si otišao Gospodu koga si ljubio, molimo te, seti se i nas koji sa verom poštujemo svetu uspomenu tvoju, da ti kličemo: Raduj se, sveslavni oče Vasilije!)
Za Žig Info:
Snežana Nedić
