Грочанске свечаности крај Дунава, које су у току, обележавају пола века манифестације.
Међутим, са традицијом од преко једног века одржава се Илиндански вашар у Гроцкој тачно 2. августа сваке године. Комунистичка власт после другог светског рата се досетила, пре тачно 50 година или 1967. године, Илиндански вашар да претвори у Грочанске свечаности и прошири га за још пар дана.
Ти вашари су били пољопривредно-забавног карактера, као и сваки вашар. Срећна времена, родне године вашарима су давале посебну чар. Тад је пољопривредник био поносан својим занимањем. Од пољопривреде је могао да живи, да стиче богатство. Уосталом, није подручје Гроцке за џабе некада давно прозвано „мала Калифорнија“
А на вашару свашта.
Окупљало се двадесетак хиљада људи из околине, Заклопаче, Смедерева, Бегаљице. Гастарбајтери су увек били главни гости. За Светог Илију обавезно узимају одмор и из Аустрије, Шведске или Француске, луксузним аутомобилима, право за вашар у Гроцку. Обавезно је било да се под шатор уз изазовне певачице падају у севдах или их ките „дојч маркама“.
Поред, већ од ујутру постављених шатри (никако – шатора!), вртела се јагњад и прасад на ражњу а музиканти се полако припремали за ноћни маратон. Ту, негде предвече, знали смо као клинци да се пришуњамо, не би’ ли искукумавчили на неку фору да умочимо комад сељачког ‘леба у плеК испод ражња (ма, имали смо ми то и код куће, ал’ деца к’о деца – оно је слађе!)А испод шатре видимо оооогромну виолину поред музиканата! Устадоше људи и један од њих узе оно чудо у руке! У другој руци држи нешто налик на дрвене рашље и у њима парче жице начичкано прапорцима, па удри! Кад је почело – ум-ца, ум-ца, стомак и бубрези почеше да лутају по телу! Каква хармоника, какво ћемане, ОВО је ТО! И, то само ТРИ жице! Дрма оно шаторско крило к’о да дува кошава! И наши а и гастарбајтери су то обожавали.
Док је вашар био вашар, а не „Свечаности“ чии се да је било много боље. Барем тако препричавају средње и старије генерације.
За Жиг Инфо:
Жељко Маторчевић
