Gročanske svečanosti kraj Dunava, koje su u toku, obeležavaju pola veka manifestacije.
Međutim, sa tradicijom od preko jednog veka održava se Ilindanski vašar u Grockoj tačno 2. avgusta svake godine. Komunistička vlast posle drugog svetskog rata se dosetila, pre tačno 50 godina ili 1967. godine, Ilindanski vašar da pretvori u Gročanske svečanosti i proširi ga za još par dana.
Ti vašari su bili poljoprivredno-zabavnog karaktera, kao i svaki vašar. Srećna vremena, rodne godine vašarima su davale posebnu čar. Tad je poljoprivrednik bio ponosan svojim zanimanjem. Od poljoprivrede je mogao da živi, da stiče bogatstvo. Uostalom, nije područje Grocke za džabe nekada davno prozvano „mala Kalifornija“
A na vašaru svašta.
Okupljalo se dvadesetak hiljada ljudi iz okoline, Zaklopače, Smedereva, Begaljice. Gastarbajteri su uvek bili glavni gosti. Za Svetog Iliju obavezno uzimaju odmor i iz Austrije, Švedske ili Francuske, luksuznim automobilima, pravo za vašar u Grocku. Obavezno je bilo da se pod šator uz izazovne pevačice padaju u sevdah ili ih kite „dojč markama“.
Pored, već od ujutru postavljenih šatri (nikako – šatora!), vrtela se jagnjad i prasad na ražnju a muzikanti se polako pripremali za noćni maraton. Tu, negde predveče, znali smo kao klinci da se prišunjamo, ne bi’ li iskukumavčili na neku foru da umočimo komad seljačkog ‘leba u pleK ispod ražnja (ma, imali smo mi to i kod kuće, al’ deca k’o deca – ono je slađe!)A ispod šatre vidimo oooogromnu violinu pored muzikanata! Ustadoše ljudi i jedan od njih uze ono čudo u ruke! U drugoj ruci drži nešto nalik na drvene rašlje i u njima parče žice načičkano praporcima, pa udri! Kad je počelo – um-ca, um-ca, stomak i bubrezi počeše da lutaju po telu! Kakva harmonika, kakvo ćemane, OVO je TO! I, to samo TRI žice! Drma ono šatorsko krilo k’o da duva košava! I naši a i gastarbajteri su to obožavali.
Dok je vašar bio vašar, a ne „Svečanosti“ čii se da je bilo mnogo bolje. Barem tako prepričavaju srednje i starije generacije.
Za Žig Info:
Željko Matorčević
